Ljubica Prša je među omiljenim beogradskim taksistima. U sledećim redovima pročitajte zašto.
Njeno vozilo nema taksi tablu, ali njen broj telefona dobro znaju vlasnici ljubimaca jer njene mušterije i jesu kućni ljubimci – psi i mačke, ali i papagaji, hrčci i zečevi.
Ljubica kaže da je biznis pokrenula jer je i sama imala problema da svog psa, koji je dosta velik, uvede u gradski prevoz, ali i taksi.
”Veliki psi su diskriminisani i vlasnicima zaista nije lako. Pošla sam od sebe i svog problema i pitala se šta je to što bi meni i mom psu odgovaralo...i eto”, ističe vlasnica beogradskog pet taksija “Luna”, sada već poznata među “kučkarima.”
Životinje vozi na izlete sa vlasnicima, na izložbe najčešće, kod veterinara...Uglavnom su to vožnje u lokalu, ali po potrebi vozi i van grada.
”Dosta ljudi, koji imaju vikendice u okolini Beograda, voli da neradne dane provede sa ljubimcem u dvorištu, van gradske buke, pa mene pozovu da ih vozim. Takođe, i izložbe se održavaju i u drugim gradovima u Srbiji, ali i van zemlje. Nedavno sam vozila jednu ženu i njene pse, inače stalnu klijnetkinju, u Rumuniju na izložbu”, objasnila nam je naša sagovornica.
ZAGINULI SMO U GRADU, TREBA NAM TAKSI
U tim slučajevim, ističe, vlasnici ljubimaca joj je najavljuju ranije, kako bi mogla da isplanira svoje vreme.
”Znate, u početku sam radila po ceo dan, a onda sam kada su ljudi počeli da me zovu usred noći i traže prevoz jer su “zaginuli” u gradu sa ljubimcem, odlučila da mi radno vreme bude od 9 – 21 sat. Nije sporno ni da u ponoć dođem po vlasnika i psa, samo je potrebno da mi se najave ranije. “
Ova žena kaže da su psi, jer njih najčešće i vozi, zaista zahvalni klijenti, da se razumeju i da joj vlasnici često povere ljubimca na sat, dva.
”Ukoliko sam ljubimca vozila više puta, mi se već dobro poznajemo i nije problem da se on bez vlasnika vozi sa mnom. Dešavalo se da odvedem psa kod veterinara na pregled. Moram da saslušam, veterinara, platim račun i sve to prenesem vlasniku”, kaže za MONDO Ljubica i dodaje da je jednom vozila čak tri psa odjednom.
”Nije bilo ni najmanjih prolema, oni su čak u društvu mirniji, bolje sarađuju. Poznavali su me jer smo se videli desetak puta pre."
Ono što obavezno pita vlasnike pasa kada se prvi put voze je koliko kilograma ima ljubimac i da li se već vozio u automobilu.
”Za kilograme pitam jer od toga zavisi gde ću da ih smestim. Ukoliko imaju do 20 kilograma sede na zadnjem sedištu, a ukoliko prelaze tu kilažu smestim ih pozadi, u prtljažnik, ali u kadicu koja je prilagođena većim psima. Takođe, mi je važno da znam da li se ljubimac vozio automobilom, jer ako nije dopustim mu da prvo šeta oko vozila, da njuška, pa tek onda ulazi unutra”, objasnila nam je vlasnica pet taksija.
U vozilu postoji i kavez, ali Ljubica kaže da ga retko "podiže" jer ljudi nisu baš oduševljeni kada to vide. Ljubimci koji sede na zadnjem sedištu, sede na jastučetu dizajniranom specijalno za njih, a u vozilu su i sredstva za dezinfekciju, kao i četke za čišćenje dlaka.
”Higijena mi je jako bitna. Zato i insistiram da ukoliko su životinje u lošem zdravstvenom stanju budu pozadi, u kadici."
IMA I TUŽNIH I POTRESNIH TRENUTAKA
Ljubica kaže da ima i onih vlasnika koji negoduju kada bolesnog ljubimca smesti u prtljažnik, ali se ona trudi da ima objasni kako im je tamo mnogo lakše, jer je veći prostor, a bolje je i ukoliko životinja krvari, povraća.
”To su teške situacije. Tada sam i psiholog, jer moram da utešim vlasnike kojima su ti ljubimci bukvalno kao deca. I mene te scene potresaju, ali moram da budem prisebna. Bilo je slučajeva i kada životinju odvedu kod veterinara, a vrate se samo sa povocem”, naglašava naša sagovornica.
Ona kaže da ima stalne mušterije, da je sa njima ostvarila neku vrstu bliskosti i da kada je pozovu najčešće je to kratka konverzacija “Ljubice, može li u to i to vreme, na tom i tom mestu?!
Da je zaista tako potvrdila nam je i Ljubičina stalna mušterija Elena, vlasnica labradora.
”Više od godinu dana koristimo ovaj taksi i moram reći da nam mnogo znači. Ne moram da brinem kako će moj pas da reaguje u toku vožnje, kada ulazi u automobil. Potpuno sam bezbrižna. Na Ljubicu mogu uvek da računam i to mi je takođe važno. Mislim da nema konkurenciju”, rekla je za MONDO ova vlasnica labradora.
Ljubica, kaže da od ovog posla može da se zaradi, toliko da se pokriju troškovi i malo preko, ali da u celoj priči novac i nije najbitniji, već ljubav prema životinjama.
