"Nacionalna ili državna matura je nešto što je davno trebalo da krene. Pripreme za to traju dve godine, finansira se iz IPA fondova. Namera je da se srednjoškolima omogući kvalitetniji prelazak na studije. Sada imate model da učenik srednje škole radi prijemni za jedan fakultet, a ako mu za na primer za Mašinski fakultet fali poen ili dva ispada iz igre i aplicira za ono što je ostalo", kazao je Šarčević novinarima u Beogradu.

On je kazao da je to "prvi benefit", a da je drugi to što se dobija "ocena škole".

"To je eksterna ocena jedne cele generacije", rekao je Šarčević i dodao da je "sadašnja matura potpuna improvizacija".

On je rekao da će postojati i stručna matura na kojoj će se polagati razlika ako iz neke stručne škole pređe na neke studije koje nisu srodne.


"Inače, međunarodna matura, jeste uzor svima u svetu. To postoji od 1970. i tu je najelitniji broj učenika koji se za to opredeljuje. To je jako teško upisati, ali je to zato školovanje one najkvalitetnije elite koja može da upiše i Harvard i Sorbonu i da dobije stipendije. Onda je to prilika da takve ljude odškolujemo i da ih stipendijom vežemo da se vrate za dobrobit zemlje", naveo je on.

On je kazao da će u prvoj fazi centri biti u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Šarčević je najavio da će informatika biti obavezan predmet od 1. septembra naredne godine.

On je rekao da se mora videti šta opterećuje a šta rasterećuje radnu nedelju učenika.

Šarčević je danas u Beogradu, u Ustanovi kulture Parobrod, razgovarao sa učenicima osnovnih i srednjih škola i fakulteta koji su društveno aktivni u različitim organizacijama.

Prema rečima ministra, učenici i studenti su postavljali pitanja o problemima sa kojima se susreću u nastavi.

On je rekao da je sličan sastanak već imao sa srednjoškolcima u Novom Sadu i Nišu.