Narodni poslanik i član Upravnog odbora RFZO-a, Marijan Rističević, izjavio je danas, povodom toga što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo nadzora u RFZO zbog otkrivanja podataka deteta.
"Nikada mi nije bila namera da otkrijem lične podatke devojčice. Podatke koje sam izneo dao sam kao član Upravnog odbora RFZO-a. Žao mi je što sam ih izneo (na Twitteru), iako su tačni, pošto su zloupotrebljeni. I nijedan podatak nisam dao medijima", rekao je Rističević za N1.
Navodi da nije dao nijedan podatak o ličnosti, i da "poverenik to vrlo dobro zna".
"Podatke koje sam dao su sasvim dozvoljeni, ali žao mi je što sam ih dao jer nisam znao da će neko drugi otkriti identitet i dijagnozu", rekao je Rističević.
Poverenik Rodoljub Šabić pokrenuo je postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO), a povodom pojavljivanja u javnosti podataka o ličnosti maloletne osiguranice Fonda.
Kako se navodi u saopštenju poverenika, neposredan povod za pokretanje postupka je pojavljivanje u javnosti podataka o ličnosti maloletne osiguranice Fonda i njenog zakonskog zastupnika, kada ih je narodni poslanik Rističević objavio na Twitteru, a zatim kada su iskorišćeni u raspravi političkih neistomišljenika u Skupštini Srbije.
ŠABIĆ: ODAKLE RISTIČEVIĆU PODACI
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, kaže da to što devojčici nisu objavljeni ime, prezime i dijagnoza ne znači da nisu otkriveni njeni lični podaci, prenose mediji.
"Ako kažete da su to troškovi lečenja jedne devojčice za koju se upravo vodi kampanja prikupljanjem humanitarnih sredstava i čiji je otac poslanik u Skupštini, onda je savršeno jasno", navodi Šabić.
To što Rističević kaže da je on te informacije izneo kao funkcioner u Fondu za zdravstveno osiguranje, Poverenik vidi glavni problem, i pita RFZO: Da li uopšte članovi Upravnog odbora Fonda imaju pristup ličnim podacima osiguranika i po kom zakonu?
Šabić dodaje da bi ovaj slučaj mogao da zanima i tužilaštvo.
"Naš krivični zakonik u članu 140 kaže da, ako se podaci o ličnosti koji se obrađuju i prikupljaju na osnovu zakona stave na raspolaganje drugom, koriste u drugu svrhu, a ne zakonsku, onda je to krivično delo. Za varijantu u kojoj je to počinilo službeno lice, predviđa kaznu zatvora do tri godine", objašnjava poverenik.
