Među dokazima podnetim sudu su bankovni računi, kao i izveštaji mobilnih operatora koji, kako tvrdi tužilaštvo, potvrđuju međusobnu komunikaciju Šarića i njegovih saradnika.

Takođe, predstavljeni su i forenzički dokazi prikupljeni iz kartica mobilnih telefona i ostalih elektronskih uređaja koje su po nalogu istražnih sudija oduzimani pripadnicima Šarićeve grupe.

Na početku ponovljenog suđenja Šarić i svi ostali optuženi su negirali dela za koja se terete, dok je tužilaštvo ostalo pri svojim optužbama i predloženim dokazima.

Osim Šarića, suđenje se ponavlja i prema Goranu Sokoviću koji je u bekstvu, Željku Vujanoviću, Rodoljubu Raduloviću koji je takođe u bekstvu, zatim Nenadu Novakoviću, Bošku Nediću, Marku Pandrcu koji je u bekstvu Nikoli Dimitrijeviću, Živku Sidinskom, Bobanu Stojilkoviću, Marku Daboviću i Borislavu Tunjiću.

Ponovo se sudi i odbeglim Nebojši Sretenoviću, Marku Račiću i Vladimiru Račiću, Petru Obradoviću i Milovanu Milovcu, kao i svedocima saradnicima Drašku Vukoviću, Radanu Adamoviću i Nebojši Joksoviću.

Na optuženičkoj klupi ovog puta zajedno sa Šarićem su Mihailo Đoković, koji je osuđen u posebnom postupku nakon što je prošle godine uhapšen u Italiji i potom izručen Srbiji, kao i Darko Tošić koji je takođe bio osuđen u odsustvu, ali je letos izručen iz Holandije.

Šarić i Tošić su jedini iz grupe optuženih nalazi u pritvoru, dok se ostali, koji nisu u bekstvu, brane sa slobode.

Prvostepenom presudom, koja je ukinuta, Šarić je bio osuđen na 20 godina zatvora, a ostali na višegodišnje zatvorske kazne.

Bojan Stanojković, Darko Gazdić i Aleksandra Mašić su pravosnažno oslobođeni optužbi u tom procesu, jer je Apelacioni sud u odnosu na njiih potvrdio prvostepenu presudu, dok je devetoro optuženih za pripadništvo Šarićevoj grupi ranije osuđeno na osnovu sporazuma o priznanju krivice i trajno im je oduzeta sporna imovina.

Šarić se predao srpskim vlastima 18. marta 2014. godine od kada se nalazi u pritvoru. Pre toga je od početka postupka u oktobru 2009. godine, bio u bekstvu.

Proces se vodi po šest spojenih optužnica zbog šverca više od ukupno 5,7 tona kokaina iz Urugvaja, Brazila i Argentine u zapadnu Evropu tokom 2008. godine i 2009. godine.

Prema optužnici, članovi Šarićeve organizovane kriminalne grupe međusobno su komunicirali preko SMS poruka i šifrovanih telefonskih brojeva, mada su im policija i domaće i strane tajne službe ušle u trag, pa je prvo hapšenje ove grupe usledilo u Urugvaju 15. oktobra 2009. godine i istovremeno u Srbiji u akciji "Balkanski ratnik".

U Specijalnom sudu u Beogradu Šariću se u posebnom postupku sudi zbog optužbi za pranje para u Srbiji ubacivanjem novca stečenog krijumčarenjem kokaina u legalne tokove.

Šarić i još 17 okrivljenih u tom procesu terete se za pranje oko 22 miliona evra a suđenje se nastavlja u četvrtak.