Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog Andreja Prvozvanog, prvog sledbenika i prvog apostola Hristovog, koji je stradao na krstu zbog odanosti novozavetnoj veri.
Kao svog zaštitnika proslavlja ga i Kraljevski dvor Karadordevica.
Prema predanju, Sveti Andrej bio je stariji brat Svetog apostola Petra i ucenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevandelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grckoj i Peloponezu, gde je stradao.
Svojim cudesnim mocima iscelio je mnoge bolesne, medu kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišcansku veru.
Zbog toga se silno razgnevio namesnik Eteata i naredio da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i ucinjeno. Ali ni tada nije odustao Sveti Andrej, vec je tako ranjen i izmucen i sa krsta delio narodu korisne pouke, propovedavši veru hrišcansku.
Usrdno se moleci Bogu, svoju dušu mu je predao u 62. godini. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih cudesnih moštiju, kažu predanja.
Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Nekada su cigani meckari slavili Andrijevdan, verujuci da ovaj svetac kroti medvede kao pse, a da svetom putuje jašuci na ovoj zveri.
Uoci Andrejevog dana, kuvao se kukuruz za medvede, ili poseban kolac - meckina pobojnica, kojim se tobože zavezivala celjust medvedu, da ne kolje stoku.
U istocnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se i Meckin dan.
Po planinskim selima obicaj je da meckinu pobojnicu, deca rano odnesu na "meckina mesta", da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne cine štetu i ne diraju ljude, i da zato tada ne valja ici u lov na njih.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji se ne štavi koža, niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odecom - da je mecke ne bi pocepale.
Vodenicari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mecku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
