U javnosti je opšteprihvaćeno mišljenje da mnoge države preko raznih struktura učestvuju, pa čak i organizuju šverc različitih roba, od cigareta i alkohola do droge.

Često se uz taj ilegalni posao vezuju i tajne službe, ali u većini slučajeva reč je o spekulacijama, a ponekad i o izjavama insajdera, zviždača, bivših špijuna ili pripadnika državnih struktura.

Retko kada o takvim rabotama dirigiranim izravno iz sustava postoje konkretni dokumenti.

"Jutarnji list" navodi da poseduje dokumentaciju koja direktno potvrđuje da su državne strukture socijalističke Jugoslavije ne samo učestvovale, nego i organizovale šverc različitih roba, prvenstveno u inostranstvo.

Od šverca se ubirala dobra zarada koja je korišćena i za potrebe tajnih službi.

Reč je o dokumentima Službe državne bezbednosti i drugih tela SFRJ iz 1960-ih godina koji su pohranjeni, delom i na mikrofilmovima, u slovenačkom arhivu.

TRANZIT U ITALIJU

Iz tih je dokumenata vidljivo da su se u državnoj režiji krijumčarile u prvom redu cigarete, kafa i alkohol, ali isto tako i zlato, drago kamenje i morfijum.

Za potrebe krijumčarenja korišćene su luke u Rijeci i Kopru, gde su, kako se navodi u dokumentima, bile "baze za švercerske kanale".

Da ne bi bilo zabune, u izveštajima visokopozicioniranih državnih zvaničnika, prvenstveno tadašnjih sekretara za unutrašnje poslove na saveznom nivou i republičkim nivoima, jasno se ističe da je reč o ilegalnim poslovima.

Postoji i dokument Saveznog izvršnog veća (SIV) s odlukom o zabrani "tranzita cigareta u Italiju i sličnih transakcija".

ZABRANA

SIV je u novembru 1963. godine konstatovao da su poboljšani ekonomski i politički odnosi s Italijom, ali je uočeno i da "izvesne forme naše trgovine ne odgovaraju više situaciji i da bi ubuduće trebalo sprečiti takve pojave".

Pritom se direktno navodi da je preduzeću "Generaleksport" i svim preduzećima koja u tome učestvuju potrebno zabraniti "da učestvuju u bilo kakvim poslovima (tranzita ili šverca) cigareta u Italiju".

Navodi se i da se više ne sme dopustiti korišćenje drugih jugoslovenskih luka za ovaj posao osim slobodnih zona Rijeke i Kopra ako strane firme budu i ubuduće zainteresovane za ovaj posao preko Jugoslavije.

Ovaj dokument, kojim se zbog bilateralnih odnosa s Italijom zabranjuje šverc osim preko spomenutih slobodnih zona, uručen je svim članovima SIV-a, među kojima je bio i Mika Špiljak kao hrvatski republički predstavnik, a potom je upućen i svim republičkim sekretarima unutrašnjih poslova.

Međutim, šverc se nastavio i nakon te odluke SIV-a.

Iz dopisa koji je slovenački sekretar za unutrašnje poslove 1966. godine poslao tadašnjem predsedniku Skupštine Slovenije proizlazi da je do 1960. godine svojevrsni monopol za ove ilegalne poslove imao "Generaleksport", dok su se naknadno u celu priču uključila i poduzeća "Brodokomerc", "Intereuropa" i ljubljanska "Prehrana".

U izveštaju se detaljno navodi kako iza svih poslova stoji jedan švajcarski trgovac iz Bazela, koji jugoslovenskim preduzećima najpre nudi legalne poslove preko konsignacionih skladišta, uz isplatu odgovarajućih provizija, a potom "širi posao i na tranzit uz veću zaradu, što je čist krijumčarski posao".

U dokumentu se navode razlike u prodaji cigareta uz obračunate trošarine i na crnom tržištu u Italiji, opisuje se način dopreme, kao i snabdevanje stranih jahti, brodova i turista koji borave u Jugoslaviji.

OBRAČUN PRIHODA OD ŠVERCA

Najzanimljiviji je izveštaj iz maja 1964. godine, koji tadašnjem saveznom sekretaru za unutrašnje poslove Vojinu Lukiću podnose "upravnici" Golog otoka Rade Radević i Slavko Barta.

Reč je o svojevrsnom obračunu prihoda od krijumčarenje cigareta i kafe za protekli period, ali se u njemu navodi još niz detalja, pa u se tako navodi da u operativnom delu posla učestvuju šefovi Golog otoka, koji koriste tamošnje objekte, brodove, službenike zatvora, ali i osuđenike, njih 12, koji su im služili kao radna snaga za pretovar robe.

"Informacija za saveznog sekretara druga V. Lukića o radu na ilegalnim poslovima s inostranstvom”, stoji u zaglavlju tog dokumenta koji su potpisali Radević i Barta, a odnosi se na zahtev da se "pribave devizna sredstva za potrebe Saveznog SUP-a na ilegalan način".

IMALI KLJUČEVE

U dokumentu se opisuje kako su cigarete preko Austrije dopremane skrivene ispod rezane građe u kamionima, koje su vozači ostavljali na parkiralištu pred riječkom lukom i odlazili na spavanje.

"Mi bismo uzimali kamione, ukrcavali cigarete i vraćali kamione na isto mesto pošto smo imali ključeve od kamiona", piše u dokumentu.

Cigarete su dolazile i vagonima iz Švajcarske kao tranzitna roba za Grčku, ali su umesto u Grčkoj završile u riječkim skladištima, odakle su prema potrebi plasirane na ilegalno tržište u Italiju.

Tako se švercovala i kafa.

Ukupno se pominje šest "partija" s 16.000 kartona cigareta na kojima je zarađeno 218.000 dolara, te 12 vagona kafe, od kojih je polovina "na zalihi" i zaradom oko 30.000 dolara.

Pominje se i plan transporta alkohola u Nemačku, zlata u Indiju, s kojom su planirali da razviju i posao transporta dragog kamenja.

"Iz Indije bi išlo neobrađeno, a za Indiju obrađeno drago kamenje. Za ovaj posao usluga bi iznosila 10.000 dolara za pola kilograma u jednom pravcu, što znači tamo i nazad 20.000 dolara", navode upravnici Golog otoka, koji tvrde da je "u toku i posao s morfijumom iz Makedonije", piše "Jutarnji list".