Oci uvek padaju u prvu nedelju pred Božić, i tog dana (kao i na Materice), deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad vezuju svoje očeve za noge na isti način kao što su njih vezivali na Detinjce.

Deca čestitaju praznik, a očevi im onda deli slatkiše i poklone i na taj način se "dreše" (oslobađaju).

Oci, Materice i Detinjci su porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica.

Ovi praznici i običaji koji su u vezi sa njima doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom, a porodica je temelj društva, države i Crkve.

OD RAZVRATA DO SVETOSTI

Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava i Svetog mučenik Bonifatija Tarskog, koji je "dokaz da mučeništvo za Hrista čini od grešnika svetitelja".

Priča kaže da je Bonifatije, ili Bonifacije, bio sluga razvratne bogatašice Aglaide u Rimu, i s njom je imao nečiste i nezakonite veze.

Oboje su bili neznabošci, a Aglaida je jednom poželela da ima u kući mošti mučeničke kao neku amajliju, koja od zla brani, pa je poslala Bonifatija u Aziju, da ih kupi.

Sveti Bonifatije sa sobom je poveo nekoliko robova i dosta blaga. Na rastanku s Aglaidom reče: "Ako ne mogadnem naći nikakvog mučenika, i ako tebi, gospođo, donesu moje telo za Hrista namučeno, da li ćeš ga primiti s čašću?"

Razvratna bogatašica se nasmeja i nazva ga pijanicom i grešnikom. Tako su se rastali.

Kada je Bonifatije došao u grad Tars tamo je ugledao mnogobrojne hrišćane na teškim mukama – jednima su odsečene noge, drugima ruke, treći su oslepljenji, četvrti na vešalima...

Tada mu se promenilo srce i pokajao se za svoj grešni život i zaplakao.

Uzviknuo je pored tih mučenika: “I ja sam hrišćanin!”.

Kada je sudija to čuo, stavio je i njega na muke. Bio je bičevan, a potom su mu sipali vrelo olovo u usta, a onda mu glavu odsekli mačem.

Robovi su njegovo telo preneli u Rim.

Nakon toga anđeo se javio Aglaidi i rekao joj da primi onoga koji je nekada bio njen sluga, a sada je saslužitelj i čuvar duše njene, kao i zaštitnik njenog života.

Ona je zaprepašćena primila njegovo telo, sagradila mu crkvu i nju položila Bonifatijeve mošti.

I razvratnica se pokaja, povukla se od sveta, i živela još 15 godina u pokajanju.

Bonifatije je stradao 290. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 19. decembra po crkvenom starojulijanskom kalendaru (1. januara po gregorijanskom), a Rimokatolička crkva ga je u svoj kalendar uvrstila u 12. veku, ali je 1969. godine uklonjen iz njega.

TROPAR

Mučenik Tvoj Gospode, Bonifacije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.