"U našem sećanju je opomena, u našem oprostu poziv da zajedno izgrađujemo budućnost čovečanstva koje živi u miru, razumevanju, uvažavanju, bez neprijateljstva, osvete i mržnje", kazao je Nikolić na beogradskom Starom sajmištu gde je predvodio državnu ceremoniju obeležavanja Dana sećanja na žrtve holokausta.

Nikolić je ocenio da je kolektivno pamćenje izuzetno značajno "ne samo zato što ga dugujemo svojim precima, nevinim žrtvama bezumlja i zla, već i zato što je to pamćenje odbrana od zaborava i pokušaja promene istorijskih činjenica".

Jevreji iz Beograda: Kako smo preživeli Holokaust

"Iz istorije Sajmišta, Srbi, Jevreji i Romi - mučeničke žrtve fašističke i nacističke ideologije - sa ovog stratišta šalju jedinu poruku koju, ko ljudi i potomci nevino stradalih predaka umemo da pošaljemo: naša tuga, sećanje i pamćenje je večno i iskreno kao što je iskreno i naše praštanje", rekao je on.

Nikolić je naglasio i da bez tog praštanja ne bi mogli da "izgrađujemo prijateljstva i sa onim državama i narodima iz kojih su potekli pojedinici koji su osmišljavali Aušvice, Jasenovce, Sajmišta".

Podsetivši na izreku da "istoriju pišu pobednici", on je rekao da istoriju danas pokušavaju da menjaju moćnici i da to ne sme da se dozvoli, jer bi to stradale sugrađane ubilo po drugi put.

Cveće i suze na Zidu smrti

Nikolić je naveo i da bi Staro sajmište trebalo da bude večito obeležje "herojskih žrtava monstruozne ideologije".

"Zalagaću se da se uvede ustanova Spomen žrtve, kako bi se na institucionalan način izrazilo poštovanje prema stradanju i mučeništvu i negovalo sećanje na nevine žrtve u Prvom i Drugom svetskom ratu", rekao je Nikolić.

Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovane na predrasudama.

Staro sajmište: Izgradnja memorijalnog kompleksa

Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, preko šest miliona nedužnih žrtava - pripadnika jevrejskog naroda Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek, Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor "Crveni krst" u Nišu, samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava jevrejskog, ali i drugih naroda poput Srba i Roma. Potreba da se iznova podseća na strahote holokausta, kao i da se kao neistinite odbace tvrdnje koje negiraju njegov karakter i obim stradanja aktuelna je u svim demokratskim državama.

Antisemitizam je u određenoj meri prisutan i u našem vremenu, o čemu svedoče izolovani, ali i dalje prisutni incidenti.

Centralnoj državnoj ceremoniji odavanja počasti prisustvovaće oni koji su preživeli holokaust, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora smrti u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, ministri Vlade Srbije, predstavnici Narodne skupštine Republike Srbije, gradonačelnik Beograda, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani, navodi se u saopštenju.