Jevreji iz Beograda: Kako smo preživeli Holokaust

Potomci preživelih Sara Barac, Magdalena Tanasijević, Ognjena Ratković, Matija Bogunović, Bogdana Ratković i Adam Savić simbolično su upalili šest sveća za šest miliona stradalih Jevreja.

BREDINA PRIČA

Porodica Kalef je jedna od najstarijih u Beogradu. Iako je većina njenih članova streljanja ili ubijena u gasnoj komori, ove hrabre žene uspele su da prežive, evo kako...

Dok su na desetine njenih rođaka streljani ili odvođeni u gasne komore, Dona Bat Kalef sa svoje dve kćeri, Bredom i Matildom, pobegla je, na molbu supruga, u katoličku crkvu na Banovom brdu. Preživele su zahvaljujući nesebičnoj dobroti sveštenika Andreja Tumpeja.

"Majka nas je odvela u crkvu na Banovom brdu i vrata nam je otvorio sveštenik Andrej Tumpej. On je bio Slovenac katolik. Majka je pitala da li može da nam pomogne. Otac Tumpej nam je dao lažne papire. Moje ime Rahela je postalo Breda, a Matilda je dobila ime Lidija. Uzele smo devojačko prezime moje majke, jer ona nije bila Jevrejka. U to vreme smo se krile na tavanu, a otac Tumpej nam je tražio da pevamo. I mi smo pevale. Svi smo se okupljali i pevali iz sveg srca. Tako smo terali strah i zaboravljali glad" , rekla je Breda koja je tokom holokausta bila devojčica.

Kada je došla okupacija, Breda, kako i sama kaže, nije imala šta da obuče, a nogama je imala gumene kaljače vezane žicom.

"Sa mamom sam išla u Topčider, u duboki sneg, gde bismo brale suvo granje da bi imale da ložimo. Noću sam se iskradala, jer su bili iznad železničke stanice na Čukarici, pela sam se i krala ugalj. Ta borba za opstanak toliko je jaka u životu da prevazilazi i strah. Brala sam koprive, i to sam jela", opisala je Breda potresne trenutke svoje gorke mladosti.

Ona je istakla da joj je otac Tumpej nije dao samo ime, već joj je dao život. Ona i njena sestra zatražile su od jevrejske zajednice u svetu da se čoveku koji ih je spasao sigurne smrti dodeli nagrada.

"U noći 6. aprila Nemci su bombardovali Beograd, a njihova armija je okupirala Beograd šest dana kasnije. Ubrzo su stvari počele da bivaju sve gore i gore. Uveden je policijski čas za Jevreje koji su bili primorani da čiste ulice od ruševina. David i Mile su po ceo dan čistili ulice dok su ih Nemci nadgledali. Uveče su se vraćali kući, ali ih te večeri nije bilo. Njihova majka Lenka je otišla da ih traži, pitala Nemce za svoje sinove, nikada ih više nije videla... Mama je jednog jutra odvela Bredu i mene u jednu kuću odmah prekoputa bolnice zamolila je nekako da nas puste unutra i tada smo videle veliki kamion... U martu 1942. godine ispraznili su jevrejsku bolnicu i sve ubacili u taj kamion. Tek posle smo saznali da je to bila jedna od onih pokretnih zloglasnih gasnih komora. Beogradska porodica Kalef polako je nestajala u nacističkoj ratnoj mašini. Odveli su stare, mlade, čitave familije...", svedočenja su Bredine sestre Matilde emitovana u filmu "Tri obećanja".

Breda je za MONDO rekla da mlade generacije u Srbiji ne smeju da odustanu, već da uvek mora da postoji želja i borba za opstanak.

“U mojoj krštenici piše da sam Srpkinja, ali to se nije gledalo uopšte, i družili smo se sa svima. Mladim generacijama je teško i moraju da se bore, neće im niko ništa ponuditi, moraju krvavo da se bore, i to važi za ceo svet“, istakla je Breda.

POGLEDAJTE PRIČU O BREDI I NJENOJ PORODICI:

MRŽNJA NAS RAZARA!

Aleksandar Ajzinberg koji je preživeo Holokaust rođen je 1930. godine u Beogradu. Kada je s majkom pobegao iz zatvora 1942. godine krio se od nacista u Homoljskim planinama uz pomoć četnika Draže Mihailovića i meštana sve do kraja nemačke okupacije, oktobra 1944. godine.

Staro sajmište mora postati memorijalni kompleks

Njegov otac Jevrejin ubijen u gasnom kamionu između Starog Sajmišta i Jajinaca.

Ajzinberg je rekao za MONDO da će se svet promeniti tek kada ne bude mržnje, ali je istakao da je ona ukorenjena u ljudskom rodu.

"Moja poruka je jednostavna – oduprti se onima koji nas uvode u svet mržnje. Mržnje zato što imate drugu boju kože, ili drugu boju kose, ili zato što navijate za drugi klub, ili zato što ste siromašni, pa prosite. Puno je razloga, a tome vas uče neki drugi... skupljaju ljude da mrze", rekao je Ajzinberg.

On je kao primer naveo mržnju među navijačima beogradskih klubova Crvene zvezde i Partizana.

“Umesto da uživamo u utakmici, kao što uživamo kada Nole pobedi, mi na utakmicama se mrzimo. Neko nas sakuplja, organizuje, da bi nas jednog dana ovako sakupljene u mržnji zloupotrebio. Potrebno je da naučimo da se međusobno volimo i da imamo više razumevanja. Za to treba da se borimo“, istakao je Ajzinberg.

Kako je rekao, jedan prijatelj mu je jednom ispričao da mu je žao što se nije rodio kao pas, jer psi se međusobno ne ubijaju, a mi ljudi se ubijamo.

Strašna sećanja: Preživeli odali počast žrtvama

“Zašto se ubijamo?... Zašto je ta mržnja ukorenjena u ljudskom rodu? Setite se svih ratova. Nacisti su pobili šest miliona Jevreja. I u poslednjem ratu smo se međusobno ubijali. Mržnja čak i danas postoji. Ljudi ne idu da gledaju kako se igra fudbal, već da bi se tukli međusobno. Drugima mora da se skrene pažnje da postoji ljubav prema bližnjima i životu, a da mržnja samo kvari taj život“, istakao je Ajzinberg, koji je preživeo holokaust.

Komemoraciju povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta upriličila su deca beogradskih srednjih i osnovnih škola koja su preživelima podelila crvene ruže.  Čitajući priče preživelih, beogradski đaci imali su jedan od najbolnijih i najvažnijih časova iz istorije. Podjednako potresno bilo je i za same preživele, koji nisu mogli da prikriju suze.

POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE:

Holokaust (grč. holos – ceo, potpun; kaustos, spaljen, uništenje spaljivanjem, kod Grka i Rimljana: žrtva paljenica) je naziv za sistematski planski državni progon i genocid nad oko šest miliona evropskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, koji su počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija proglasila 27. januar (dan oslobođenja Aušvica) Međunarodnim danom sećanja na žrtve Holokausta.

Nacisti i saveznici ubili su tokom Holokausta šest miliona Jevreja. Od 11.870 Jevreja u Beogradu, preživelo je njih 1.115.