Advokatski tim Stanka Subotića Caneta tužio je Republiku Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, zbog povrede prava na odbranu Subotića i još troje okrivljenih pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu.
Advokatski tim Stanka Subotića Caneta tužio je Republiku Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, zbog povrede prava na odbranu Subotića i još troje okrivljenih pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, saopštio je advokat Vlado Pavićević.
Tužba je podneta na osnovu odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima i pravila Poslovnika suda, pre nego što je Subotić "greškom zadržan u ekstradicionom pritvoru u Rusiji", navedeno je u saopštenju Subotićevog advokata.
Advokatski tim je u tužbi Evropskom sudu za ljudska prava ukazao da su postupanjem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu povređene sve odredbe važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koje se odnose na pravo okrivljenog da angažuje branioca, kao i odredbe koje regulišu prava branioca na vršenje branilačke funkcije.
U tužbi je navedeno da su povređene i odredbe iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim su propisana minimalna prava koja ima svaki okrivljeni, uključujući i pravo da se brani uz pomoć advokata.
U saopštenju je upozoreno da to pravo nije dato Subotiću, Nikoli Miloševiću, Milanu Rankoviću i Ivani Krčmarić, koji su zajedno sa njim optuženi pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda, jer njihovim advokatima nije omogućeno da razmatraju spise predmeta.
Dodaje se da je Subotiću i ostalim okrivljenim tokom istrage bilo uskraćeno pravo da znaju šta im se stavlja na teret, zbog čega se protiv njih vodi krivični postupak i koji eventualni dokazi protiv njih postoje.
Sa druge strane, branioci nisu tokom istražnog postupka mogli da uspešno ispituju svedoke tužilaštva, jer ne poznaju istražni materijal i dokaze koji se nalaze u spisima, navedeno je u saopštenju.
Takođe, branioci okrivljenih nisu mogli da traže saslušanje onih svedoka koji bi svedočili u korist optuženih pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv okrivljenih.
Sud je odbio da braniocima dostavi i rešenje o određivanju pritvora Subotiću i ostalim okrivljenim, čime je braniocima uskraćeno pravo na žalbu.
Rešenje o određivanju pritvora bilo je osnov za raspisivanje poternice za Subotićem i ostalim okrivljenim.
Advokatski tim je tužbom zatražio da Evropski sud za ljudska prava konstatuje da su povređena prava na odbranu Subotića i drugih okrivljenih i da je potrebno upozoriti Republiku Srbiju da se eventualna presuda ne može zasnivati na materijalu - dokazima, do kojih se došlo bez učešća advokata okrivljenog Subotića, odnosno povredom njegovih prava na odbranu.
Subotić je 28. aprila uhapšen ma moskovskom aerodromu, a dva dana kasnije ministar pravde Srbije potpisao je zahtev za njegovo izručenje.
Početak suđenja Subotićevoj grupi zbog šverca duvana tokom devedesetih, zakazan je za 19. maj.
(Tanjug)
Tužba je podneta na osnovu odredbi Evropske konvencije o ljudskim pravima i pravila Poslovnika suda, pre nego što je Subotić "greškom zadržan u ekstradicionom pritvoru u Rusiji", navedeno je u saopštenju Subotićevog advokata.
Advokatski tim je u tužbi Evropskom sudu za ljudska prava ukazao da su postupanjem Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu povređene sve odredbe važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koje se odnose na pravo okrivljenog da angažuje branioca, kao i odredbe koje regulišu prava branioca na vršenje branilačke funkcije.
U tužbi je navedeno da su povređene i odredbe iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kojim su propisana minimalna prava koja ima svaki okrivljeni, uključujući i pravo da se brani uz pomoć advokata.
U saopštenju je upozoreno da to pravo nije dato Subotiću, Nikoli Miloševiću, Milanu Rankoviću i Ivani Krčmarić, koji su zajedno sa njim optuženi pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda, jer njihovim advokatima nije omogućeno da razmatraju spise predmeta.
Dodaje se da je Subotiću i ostalim okrivljenim tokom istrage bilo uskraćeno pravo da znaju šta im se stavlja na teret, zbog čega se protiv njih vodi krivični postupak i koji eventualni dokazi protiv njih postoje.
Sa druge strane, branioci nisu tokom istražnog postupka mogli da uspešno ispituju svedoke tužilaštva, jer ne poznaju istražni materijal i dokaze koji se nalaze u spisima, navedeno je u saopštenju.
Takođe, branioci okrivljenih nisu mogli da traže saslušanje onih svedoka koji bi svedočili u korist optuženih pod istim uslovima koji važe za one koji svedoče protiv okrivljenih.
Sud je odbio da braniocima dostavi i rešenje o određivanju pritvora Subotiću i ostalim okrivljenim, čime je braniocima uskraćeno pravo na žalbu.
Rešenje o određivanju pritvora bilo je osnov za raspisivanje poternice za Subotićem i ostalim okrivljenim.
Advokatski tim je tužbom zatražio da Evropski sud za ljudska prava konstatuje da su povređena prava na odbranu Subotića i drugih okrivljenih i da je potrebno upozoriti Republiku Srbiju da se eventualna presuda ne može zasnivati na materijalu - dokazima, do kojih se došlo bez učešća advokata okrivljenog Subotića, odnosno povredom njegovih prava na odbranu.
Subotić je 28. aprila uhapšen ma moskovskom aerodromu, a dva dana kasnije ministar pravde Srbije potpisao je zahtev za njegovo izručenje.
Početak suđenja Subotićevoj grupi zbog šverca duvana tokom devedesetih, zakazan je za 19. maj.
(Tanjug)
