Kad utihnu majmunski krici, ostaju NACI simboli

"Navijači Rada nisu jedina navijačka grupa sklona neonacizmu. Oni su specifični po tome što su jedina navijačka grupa u Srbiji koja je u potpunosti politički opredeljena, odnosno bliska neonacizmu. Navijačka grupa 'United Force' je zapravo i nastala kao politička i ideološka, a ne navijačka grupa", kaže u intervjuu za MONDO magistar Dejan Zec sa Instituta za modernu istoriju Srbije.

Magistar Zec, između ostalog, bavi se proučavanjem istorijskog razvoja sporta i opšte kulture u Srbiji i Jugoslaviji u XX veku, smeštanjem sporta u opšti društveni kontekst i analizama fenomena vezanih za sport, pa stoga predstavlja pravog sagovornika kada je u pitanju problem rasizma, ali i neonacizma, na fudbalskim tribinama širom naše zemlje.

Razgovor smo vodili dan posle mučnih scena na Stadion "Kralj Petar I" na Banjici, gde su huligani iz redova navijača Rada, inače neskriveno politički opredeljeni za krajnju desnicu, na rasnoj osnovi vređali tamnoputog fudbalera Partizana, Evertona Luiza, koji je burno reagovao o, kada je meč završen ušao u verbalni sukob sa pristalicama domaćeg tima, a potom u suzama ušao u tunel…

Problem sa navijačkom grupom "United Force", zapravo, predstavlja to što, kada utihnu urlici "u-u-u" i prođu dva-tri dana tokom kojih se srpska javnost uglavnom površno pozabavi retkim zabeleženim rasističkim ispadima (najčešće se za to ne sazna, jer uživo na TV mahom idu samo mečevi Crvene zvezde i Partizana), na ogradama tribina oronulog zdanja na Banjici ostanu "ponosno" istaknuti dobro poznati nacistički simboli, poput "keltskog krsta", "južnjačke zastave", simbola "ss", itd.

Ima i drugačijih slučajeva, gde radovci u šiframa ističu svoju pripadnost mračnim idejama koje nažalost nisu ostale zakopane u prošlosti. Ne samo kod nas.

Magistar Zec, na molbu autora intervjua, pojasnio je šta mnogi od tih simbola znače, a i pomogao nam da odgonetnemo šta, recimo, predstavlja "Odred 18", itd.

Međutim, krenimo od početka. Sagovornika smo pitali - da li su Srbi rasisti?

"Lično mislim da se nijedan narod na svetu, pa ni srpski, ne može okarakterisati kao rasistički", počeo je Zec priču za naš portal.

"U nekim društvima su rasističke tendencije jače, a u nekim je stepen društvenog razvoja takav da je rasizam jedna marginalana i žestoko osuđivana pojava. U Srbiji je rasizam svakako izraženiji nego u većini zapadnih društava, a karakterišu ga izražena odbojnost prema romskoj populaciji (i socijalna odbojnost i, nažalost, institucionalna odbojnost), stav da su pojedini narodi na nižem stepenu društvenog razvoja (Albanci) ili da predstavljaju zatvorene grupe kojima je jedino stalo do partikularnog interesa, pa makar on bio na štetu većinskog, u našem slučaju srpskog naroda (Jevreji). Velika većina Srba neće otvoreno ispoljavati rasističke stavove ili čak priznati da su im neki od tih stavova bliski, ali na podsvesnom nivou ogroman broj ljudi prihvata ideju da su Srbi različiti od drugih naroda, čak superiorniji".

U kojoj meri je ideja o "čistoj i dominantnoj rasi" besmislena kada je Balkan u pitanju?

"Ideja o dominantnoj rasi je svuda besmislena. Ako je neka rasa ili nacija ostvarila neki vid političke, ekonomske ili bilo kakve druge dominacije nad drugima, ona je bila rezultat istorijskih, geografskih i drugih okolnosti, koje su takmičenje učinile neravnopravnim. Biološka dominantnost jedne rese ili nacije nad drugom jednostavno ne postoji", kaže magistar Zec, koji radi na doktorskoj tezi "svakodnevni život u okupiranom Beogradu (1941-1944).

Šire posmatrano, kako komentarišete uspon neonacizma među Slovenima, koji su uz Jevreje i Rome bili najveće žrtve ove ideje?

"Uspon neonacizma kod slovenskih naroda je deo jedne šire političke pojave koja je vezana za pad komunizma krajem 80-ih i početkom 90-ih godina XX veka. Kod raznih ideologa ekstremne desnice, i onih s početka veka i modernih, komunizam je često predstavljen kao proizvod jevrejske zavere, stvoren kako bi se razorilo tradicionalno i patrijarhalno društveno uređenje i kako bi ono bilo zamenjeno individualizmom i materijalizmom", priča Zec i nadovezuje se:

"Resantiman zbog činjenice da je najveći deo slovenskog sveta proveo drugu polovinu XX veka pod komunizmom, doveo je do eksplozije najprimitivnijeg nacionalizma i ksenofobije posle pada Berlinskog zida, a krivci za tu istorijsku nesreću su ponovo traženi među manjinskim grupama, posebno Jevrejima".

S obzirom na to da na naučnoj bazi pratite ovaj fenomen u Srba, kako se on ponaša? Kada jača, kada slabi?

"Rasističke tendencije u srpskom društvu uvek jačaju kada vlast oslabi, odnosno kada vlasti, iz različitih razloga, ne pokazuju dovoljnu zainteresovanost da se sa tim problemom razračunavaju. Primera radi, u periodu pre Drugog svetskog rata, jevrejska zajednica u Jugoslaviji je bila veoma dobro integrisana u sve sfere jugoslovenskog društvenog života i antisemitski ispadi su bili retki i izolovani. Međutim, usponom nacizma u Nemačkoj i sve većim uticajem Nemačke na jugoslovensko društvo i privredu krajem 30-ih godina, podigli su glavu i brojni ideolozi i pamfletisti nadahnuti antisemitizmom", rekao je i dodao:

"Ne želeći da se zameraju Nemačkoj, reakcije jugoslovenskih vlasti su bile mlake, što je dovelo do prave eksplozije antisemiskog sadržaja, posebno u bulevarskoj štampi. Normalizacija takvog diskursa je dovela do toga da su perjanice rasističkog mišljenja postale najuticajnije ličnosti u Srbiji u periodu okupacije. Rasizam se kao zabrinjavajući društveni fenomen pojavio u Jugoslaviji u drugoj polovini 80-ih, prateći opštu eksploziju nacionalističkih i ksenofobnih sentimenata. I tada je država bila slaba da se tom fenomenu suprotstavi".

Kakav je danas u poređenju sa periodom od pre deset, 20 i više godina?

"Ako bih poredio situaciju danas sa periodima iz bliže istorije, rekao bih da je danas situacija verovatno bolja nego što je bila 90-ih i tokom prve polovine prošle decenije, ali pojedini problemi su ostali isti – institucionalna marginalizacija Roma i neadekvatno kažnjavanje rasističkih ispada. Takođe, migrantska kriza bi mogla biti jedan od faktora koji će podgrevati rasističke sentimente u bližoj budućnosti".

Koliko su zaista opasne ekstremno desničarske grupe kod nas?

"Sve grupe koje su spremne da se u cilju sprovođenja svojih ideja služe nasiljem su potencijalno opasne. Videli smo u više navrata u proteklih nekoliko godina da se ekstremno desničarske grupe ne ustručavaju da sprovode fizičko nasilje nad neistomišljenicima, čak i da se fizički obračunavaju sa organima reda. Tako da mislim da jesu opasne", opomenuo je.

MAGISTAR ZEC OBJAŠNJA ŠTA ZNAČE SIMBOLI KOJE ISTIČU NAVIJAČI RADA

/POGLEDAJTE FOTOGALERIJU/

Konkretno, kada je fudbal u pitanju, da li su navijači Rada jedina grupa bliska neonacizmu?

Uz podsećanje na deo izjave kojim smo otvorili intervju, o tome da radovci nisu jedina navijačka grupa bliska nacističkoj ideologiji i da su nastali više kao politički pokret, baš sagovornik je nastavio rečima…

"Navijači različitih beogradskih klubova ekstremo desne orijentacije su se krajem 80-ih godina XX veka udružili u jednu grupu, privukavši pritom i brojne ekstremiste koji uopšte nisu bili zainteresovani za fudbal. Fudbalski klub Rad je bio idealan u tom smislu – bio je iz Beograda, ušao je u prvu fudbalsku ligu, nije nosio tipično komunističko ime, nije bilo crvene među klupskim bojama", navodi magistar Zec i nastavlja:

"Ovaj samit ekstremnih desničara je 1987. godine nazvan 'United Force' i od tada su tribine Fudbalskog kluba Rad postale stecište neonacizma".

Zec ističe da Banjica nije jedino mesto gde stanuje nacizam.

"Među navijačima drugih timova u Srbiji takođe postoje neonacističke grupe, postoje među navijačima Partizana, OFK Beograda, Vojvodine i drugih klubova. Ali za razliku od navijača Rada, oni zapravo predstavljaju podgrupe u okviru većih grupa, tako da nisu dovoljno brojni da svoju ideologiju nametnu celoj tribini. Ipak, veoma često se na utakmicama srpskih klubova mogu videti neonacistička obeležja", odgovorio je.

Zna li se kada su se nacistički simboli prvi put pojavili na ovdašnjim fudbalskim terenima?

"Nacistički simboli su se prvi put na našim stadionima mogli videti u drugoj polovini 80-ih godina. Tada su u isticanju raznih rasističkih i neonacističkih simbola prednjačili navijači splitskog Hajduka i beogradskog Partizana. Oni su prvi počeli da na utakmice nose južnjačke zastave, mada je opravdanje za iste bilo da one zapravo ne predstavljaju rasistički simbol već nešto potpuno drugo", rekao je Zec.

"Za navijače Hajduka je južnjačka zastava navodno predstavljala simbol juga Hrvatske i južnjačkog mentaliteta, a takođe i simbol pobune protiv Zagreba. Za navijače Partizana je južnjačka zastava bila asocijacija na južnu tribinu stadiona, na kojoj su se okpljale najvatrenije pristalice kluba".

Nije se ovuda vijorila samo Zastava Konfederacije Američkih Država, koja je kasnije postala simbol rasista prvo u SAD, a kasnije i šire...

"Drugi neonacistički simbol koji je počeo vrlo rano da se koristi je bio keltski krst, odnosno front, kako su ga zvali u Beogradu i u to vreme se on mogao videti na brojnim navijačkim zastavama i barjacima. Takođe, u to vreme su bili jako popularni navijački kolaži – spojene fotografije navijača prilikom bakljade ili nekog drugog performansa, gde bi se u sredini kolaža stavljalo ime grupe i nekakva ilustracija. U početku su te ilustracije bili junaci iz stripa ili jednostavni simboli poput klupskog grba, pesnice ili lobanje", podseća magistar Zec na kultnu rubriku "Tifo" iz magazina "Tempo", gde su ovakvi kolaži često bili razlog zbog kojih se kupovao taj ugašeni i veoma popularan časopis.

"Međutim, krajem 80-ih su pojedine navijačke grupe na te kolaže počele da stavljaju nordijske i neonacističke simbole – rune, vikinge, pa čak i predstave nacističkih vojnika i oficira".

Takvi simboli, ali i drastičniji primeri, svakog drugog vikenda jasno su uočljivi na ogradama iza gola na Banjici ili na zapadnoj tribini, gde se "United Force" okupljaju kada im u goste ne dolaze brojnije Delije ili Grobari.

Ipak, to do sada nije bio povod za prekid, odnosno odlaganje početka bilo koje utakmice Rada. Verovatno će isti slučaj biti i kada istekne očekivana suspenzija Stadiona "Kralj Petar I"…

Ne želeći da ulazimo u to da li u FSS-u znaju šta predstavljaju simboli na stadionu Rada ili jednostavno ne žele time da se bave, pitamo Vas kako bi nadležni trebalo da postupaju prema ovom problemu?

"Iako je zabrana izazivanja i podsticanja nacionalne, rasne i verske mržnje uneta u Ustav Srbije, ne postoje adekvatna zakonska rešenja koja bi ovakvo ponašanje sankcionisala na pravi način", daje Zec manje-više najčešći odgovor koji javnost dobije u trenucima kada, umesto nadležnih, potraži moguća rešenja za neke od problema.

Pre ili kasnije, uvek se vratimo na zakon?

"Trenutni zakon ne predviđa gonjenje po službenoj dužnosti za izazivanje i podsticanje mržnje. Rasističko nasilje treba prvo definisati kao krivično delo i ohrabriti policiju i sudstvo da se prema tim delima ophode na adekvatan način", kaže Zec i dodaje:

"Takođe treba insistirati na tome da su krivična dela učinjena iz mržnje posebno opasna jer ona razaraju samu srž jednog civilizovanog društva".

Ima li razloga za bojazan da bi ove ideje mogle da postanu šire prihvaćene u našoj zemlji i da li prema Vašem mišljenju država i društvo rade dovoljno na prepoznavanju centara iz kojih se širi takva propaganda?

"Istorija je pokazala da u trubulentnim vremenima ekstremne ideologije mogu postati veoma popularne, a da nasilne grupe, bez obzira na to kako u početku bile male ili delovale bezopasno, postaju nosioci terora. Po mom mišljenju, niti država radi dovoljno na njihovoj likvidaciji, niti je društvo svesno svih implikacija i svih mogućih posledica ignorisanja takvih grupa i njihovog delovanja.

Čega bi mladi trebalo da budu svesni kada se susreću sa ovakvim simbolima i idejama? Činjenica je da se krajnje desničarski stavovi lako i brzo šire i prihvataju širom sveta.

"Mladi bi, pre svega, morali biti bolje upoznati sa istorijom, i srpskom i svetskom", kratko i jasno je odgovorio magistar Zec.

"Mislim da je svest o tome kakva je sve zla politički ekstremizam naneo čovečanstvu, posebno nacizam i fašizam, izuzetno niska. Ekstremno desne ideologije nude jednostavna rešenja za komplikovane probleme, ali su takva rešenja ne samo progrešna, već suštinski nehumana i antidruštvena", rekao je magistar Dejan Zec na kraju intervjua za MONDO.

Možda je pravi trenutak za reakciju...