8. mart: Danas cvet, cele godine kecelja

Kako dočekujemo ovogodišnji Dan žena? Ne baš optimistično, sudeći po zvaničnim podacima.

Od toga, neznatan broj žena je na radnim mestima koje donose novac i moć, jer takve pozicije, po nepisanom pravilu, i dalje pripadaju muškarcima.

Tako u Parlamentu Srbije sedi 33 odsto žena, 26 odsto su preduzetnice, 15 odsto žena samostalno obavlja posao, samo osam odsto žena su predsednice opština ili gradonačelnice, oko 15 odsto žena učestvuje u izvršnoj vlasti i za isti posao nisu jednako plaćene kao muškarci.

PEREM, ČISTIM, PEGLAM...

Neplaćeni rad je drugi, ne manje važan aspekat priče o neravnopravnom položaju žena u Srbiji. Govorimo o onom svakodnevnom i nevidljivom radu kod kuće - od kuvanja, pranja i peglanja do čuvanja dece i brige o njima i starima.

Tako da su one srećnice koje su uopšte uspele da nađu posao, “srećne” duplo, jer ih, kada dođu sa plaćenog posla, čeka posao u kući za koji neće dobiti ni dinar.

"Kućne poslove ne ispuštam iz ruku isto kao i dok sam bila u radnom odnosu. Iako imam razumevanja od ukućana, ostalo je ono - 'Žena je stub kuće'. Sada brinem o kući i o unucima, pošto zet i ćerka rade", priča Jovanka Dimitrijević, ekonomista u penziji.

Kaže da ustaje prva, a leže zadnja.

"Pola radnog vremena za koje sam bila plaćena dok sam bila zaposlena, sada provedem u poslu kod kuće, samo neplaćeno", objašnjava Jovanka, koja se svojevremeno nadala da će penziju provesti čitajući knjige. Sada kada je u penziji, kaže, čita samo uveče. Novine uglavnom.

Sličnu priču ima i Đulijeta Simić, samohrana majka dvoje dece, baka i zaposlena u Gradskoj upravi Smedereva.

"Svakoga dana ustajem u šest, vozim sina u školu, pa onda odlazim na posao. Kući se vraćam oko četiri po podne, a onda sledi kuvanje, čišćenje...Nemam muža, pa je sve na meni", kaže Đulijeta.

Kako je u Švedskoj priča Ana Kunovac Ilić, preduzetnica i majka troje dece. Uspeva, kaže, da se organizuje tako što u kućne poslove uključuje muža, iako je, priznaje, i dalje najveći deo brige oko kuće i dece na njoj.

"Delimo kućne poslove. U Švedskoj se, recimo, podrazumeva da i otac ide na porodiljsko odsustvo. Za svako dete dobija se 480 dana plaćenog odsustva, od kojih otac mora da iskoristi 90. To su radili i premijer Švedske i ministar finansija. Političari u Švedskoj bili su ključni u podizanju svesti o ravnopravnosti polova", kaže Ana.

Porodiljsko odsustvo u Srbiji tražio je Marko Somborac, karikaturista i dobitnik nagrade “Pravi muškarac”. Nije uspeo da ga dobije.

"Moja žena trenutno ne radi, pa sada ni ne mogu da dobijem porodiljsko. A taman bi mi dobro leglo, da se odmorim od političara", priznaje Marko, koji sa ponosom ističe da svoju bebu kupa, hrani, presvlači...

Neplaćeni rad žena ima novčanu vrednost i toga postajemo svesni samo kada počnemo da kupujemo takve usluge, istaknuto je na panel diskusiji "Žene i rad: dvostruko zaposlene", koju su povodom Međunarodnog dana žena organizovali Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji, Delegacija EU u Srbiji i EU info centar, u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.

"Kreatori politika bi trebalo da budu svesni da vreme koje ženu provedu na neplaćenom radu kod svojih kuća predstavlja vreme koje one nemaju za svoje akademsko obrazovanje ili profesionalno učenje, poslovno uvezivanje ili slobodno vreme. Politike i mere trebalo bi to da menjaju i da ne nastave sa postojećim neravnopravnostima", kaže šefica Kancelarije UN Women u Srbiji Milana Rikanović.

Savetnica potpredsednice Vlade i predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Branka Drašković upozorava da žene ne učestvuju ravnopravno sa muškarcima u kreiranju ekonomske i razvojne politike uprkos tome što su obrazovane i što imaju znanja.

Dodaje da je cilj tog tela da unapređuje rodnu ravnopravnost i naglašava da je u toku finalna izrada Zakona o rodnoj ravnopravnosti koji će poboljšati položaj žena u Srbiji.

OSMOMARTOVSKI MARŠ

Oko 150 aktivistkinja nekoliko nevladinih organizacija organizovale su povodom Dana žena u centru Beograda "Osmomartovski marš" sa koga su poručile da žene žive u bedi i da im je umesto gladovanja neophodno vratiti pravo na dostojanstven život.

Prema rečima predstavnice NVO Rekonstrukcije ženski fond Zoe Gudović, učesnice marša su želele da podsete na prava koja su izborile žene prethodnih 100 godina, ali i da kažu 'ne' eksploataciji žena, kapitalizmu, nasilju nad ženama, nacionalizmu, militarizmu, rasizmu, ksenofobiji, homofobiji, fašizmu i zatvaranju granica.

Skup su organizovale Mreža Žene protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža Žena u crnom Srbije i Rekonstrukcija Ženski fond.

PODRŠKA SAŠE JANKOVIĆA ŽENAMA

Skup je podržao i kandidat za predsednika Srbije Saša Janković.

Janković, koji je kao ombudsman sarađivao sa mrežom NVO na zaštiti prava žena, rekao je novinarima da žene danas u Srbiji žive teže od mušakaca, da njihov život majne vredi, da nasilje nad ženama nije sprečeno i da zapošljavanje nije korektno.

Međunarodni dan žena, 8. mart nije dan karanfila već prava žena i aktivizma, rekao je Janković i dodao da su promene moguće ako se svi iskreno okrenu i posvete rešavanju problema.

Ogromni ženski potencijal društva u Srbiji ne koristi što je velika socijalna nepravda, rekao je Janković i dodao da je vreme da se naprave promene ne samo na papiru već i u stvarnosti.

Upitan da li će pravima žena posvetiti i deo kampanje, Janković je dodao da će ona biti u fokusu i njegovog rada ako postane predsednik Srbije.

Mihaela Šljukić Bandović