Svakog vikenda dogodi se dvadesetak nesreća u kojima nastrada od pet do osam osoba. Ne pomažu ni pojačane kontrole saobraćaja ni apeli ni saveti stučnjaka.
Najbolji primer je Ibarska magistala gde je za vikend ponovo bilo udesa sa tragičnim posledicama. Na autoputu "Miloš Veliki" od kako je otvoren nije bilo ni jednog udesa sa tragičnim posledicama.
Mnogi vozači da bi stigli do Čačka dok se ne otvori ceo Koridor 11 od Surčina koriste Ibarsku magistalu jer smatraju da je sada manje optrećena nego ranije. Stručnjaci za RTS kažu da se baš takva uverenost, koja sa sobom nosi i opušteniji pristup vožnji, često plati životom.
Ne postoji saobraćajnica koja nije opasna, a Ibarska magistrala je posebno rizična.
Milan Božović, saobraćajni anlitičar kaže da je Ibarska magistrala prepoznata kao crna tačka, kao crna deonica.
"U jednom trenutku niste mogli da odvojite jednu crnu tačku od druge na Ibarskoj magistrali", kaže Božović.
Statistika novootvorenog puta "Miloš Veliki" je potpuno drugačija. Na istom pravcu promet je povećan, ali bez nezgoda.
Zorana Mihajlović, ministraka infrastrukture i saobraćaja kaže da od kada je počela da se naplaćuje putarina, od 1. septembra "Milošem Velikim" prošlo je gotovo 300.000 vozila i to bez ijedine jedine saobraćajne nesreće.
"I zaista autoputevi pored toga što povećavaju efikasnost, brzinu povezivanja, povećavaju konkurentnost privrede, ono zbog čega su jednako važni to je bezbednost saobaraćaja", istakla je Mihajlovićeva.
Unapređivnje putne mreže jedna je od najbitnijih funkcija svake razvijenije države. Švedska je prepolovila broj poginulih u trenutku kada je uspela da najbitnije gradove u zemlji poveže autoputem.
Kod nas je takva mreža u izgradnji a za sada su rezultati vidljivi na putnom pravcu prema Čačku, kažu analitičari za RTS.