Posle neuspelog pokušaja da se srpska vojska povlači dolinom Vardara, a zbog prodora bugarske armije i presecanja komunikacija, te izostanka planiranog prodora saveznika iz Soluna u susret srpskoj vojsci, Vrhovna komanda je 24. novembra 1915. godine odlučila da se trupe povuku preko Crne Gore i Albanije na Jadransko primorje.
Tokom albanske golgote veliki broj vojnika i civila umro je od hladnoće, gladi i iscrpljenosti.
Posle više od mesec dana teških marševa po najtežem vremenu i bespuću, srpska vojska se prikupila kod Skadra, Drača i Valone, a francuska vlada je 28. januara 1916. godine odlučila da njena mornarica odloži sve druge transporte, dok iz Albanije ne bude izvučena srpska vojska.
Saveznički brodovi su počeli ubrzano da prevoze izgladnelu, iscrpljenu srpsku vojsku, a do 15. februara na grčko ostrvo Krf prevezeno više od 135.000 ljudi, u Bizertu oko 10.000 ljudi, a na Korziku i u Francusku oko 5.000 srpskih vojnika.
Prvo iskrcavanje srpske vojske na Krf bilo je u pristaništu u Guviji, šest kilometara severno od grada, a troškove opremanja i izdržavanja srpske vojske preuzele su Francuska i Velika Britanija.
Najteže ranjenike iskrcavali su na ostvro Vido na kojem se sada nalazi spomen kompleks i u okviru njega mauzolej.
Od 23. januara do 23. marta 1916, na tom malom ostrvu umrlo je 4.847 ljudi.
Vido, organizovano kao bolnica, pretvoreno je u "ostrvo smrti", a more oko njega u "plavu grobnicu", gde je oko 5.400 umrlih spušteno u more.
U luci Guvija srpska vojska se iskrcavala od 6.januara do 5.aprila 1916. godine.
Svake godine, pa i ove, povodom godišnjice iskrcavanja srpske vojske na ostrvo Krf, venci su položeni na spomen-obeležju na plaži u Guviji, kao i u mestu Agios Mateos na spomenik Drinskoj diviziji, jedinom spomen-obeležju iz Prvog svetskog rata koje su podigli srpski vojnici i to 1916.godine.
Takođe, počast stradalim srpskih herojima kod spomen-obeležja postavljenog 1975.godine, odali su i predstavnici udruženja potomaka učeesnika Prvog svetskog rata i Društva za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918.godine.
"Albanska golgota i boravak Srba na Krfu i Vidu od 1916.do 1918.godine utkani su u kolektivnu svest našeg naroda kao razdoblje bezmalo antičke teagičnosti, nesebičnog junaštva i istinske humanosti" rekao je državni sekretar u Ministarstvu za rad Zoran Antić koji je u ime Vlade Srbije položio venac.
"Krf je sveto i voljeno mesto za sve Srbe. Pre tri godine proslavili smo 100godišnjicu iskrcavanja srpske vojske na ostrvo i tada smo se upoznali sa tim značajnim delom savremene srpske istorije. Tada su krfski meštani pomagali koliko su mogli da se nekoliko hiljada izmučenih Srba oporave", rekao je predsednik novoformirane opštine Južni Krf Lesis Konstantinos.
Godišnjica je obeležena i odavanjem počasti Grku Janisu Janulisu, jednom od brojnih meštana Krfa koji su svoju zemlju davali da bi se na njoj sahranjivali borci Drinske divizije.