Vladimir Trbović već skoro 30 godina živi u inostranstvu, prvo u Moskvi, a poslednjih 19 u Rimu. Rođen je u Šapcu, oženio se Nišlijkom, a kada god dođe u Srbiju ima ustaljenu maršutu. Kaže da pri obilasku rodbine nikada ne propušta dve stvari: da ode u kafanu i - na kontrolu kod zubara, piše Dojče vele.

A AKO ZABOLI ZUB U ITALIJI?

Međutim, šta kada ga zaboli zub u Italiji? Vladimir kaže da u tom slučaju ima stomatologa od poverenja i u Rimu. Naravno, i on je iz Srbije, nekadašnji stomatolog sa Vojno medicinske akademije u Beogradu, ali kod njega ide "baš kad mora".

"Zubari Stomatolozi u Srbiji su bolji nego u Italiji. Bolji, jer su naši zubari školovaniji nego što su Italijani. Mi imamo koju godinu više i koju godinu prakse više, i ako zubari koriste najnovije materijale iz Švajcarske i Italije, onda tu nema nikakvih problema“, tvrdi Vladimir, koji se nakon razgovora za DW spremao za još jednu kontrolu pred polazak za Rim.

Osim poverenja u stručnost lekara u Srbiji koje ističe, dodaje i ogromnu razliku u ceni kao činjenicu.

"Razlika u ceni je ono što nas tera da svako ko dođe, čak i onaj ko ne voli zubare ode na kontrolu. A razlika je i po 10, i po 15 puta veća. Ako ja ovde mogu zub da popravim za 20 evra, u Italiji čim zinem kažu 100 evra, i to samo za pregled. Znači, tamo plate i 200, i 300 i 400 evra kod komplikovanijih zahvata, tako da je razlika ogromna“, kaže on.

Do sličnog saznanja, iz potpuno drugačijeg ugla, došla je i dr Aleksandra Đorđević Mladenović, koja ima stomatološku ordinaciju. Tokom avgusta kod nje dolazi znatno veći broj pacijenata, mada ih sve češće, kako kaže, ima i tokom godine. Uglavnom su to ljudi iz Nemačke, Švajcarske, Austrije, Švedske. Objašnjava kako poverenje zaista ima značajnu ulogu za čekanje godišnjeg odmora i odlazak kod zubara.

"Eto, skoro je bila pacijentkinja iz Nemačke. Oni tamo prvo ne znaju kod koga da odu, nemaju preporuke, lutaju i onda odu kod nekog najbližeg stomatologa u kraju. A oni su uglavnom hladni, pogotovo Nemci". A kad nema srdačnosti, nema ni poverenja, i onda bude "Popravila sam zub u Nemačkoj, ali ne bih više da idem tamo, nije mi to-to".

A ni cena nije zanemarljiva. I dr Aleksandra potvrđuje da je čak deset puta veća cena u Evropi za ono što ona kao specijalista ortopedije vilica radi, a to su mobilne i fiksne proteze. A materijali i kvalitet su isti.

"Tako da se pacijentima apsolutno isplati da dođu do Niša, plate avionsku kartu, stave fiksnu protezu i da dolaze jednom u dva meseca na kontrole, nego da to rade tamo. Posebno, što njihova osiguranja uglavnom ne pokrivaju stomatološke usluge“.

U NIŠ PO TETOVAŽU

Stomatološke ordinacije, međutim, nisu jedina adresa koju gastarbajteri posećuju kada dođu u Srbiju. Nikola koji 3 godine živi u Malmeu u Švedskoj, došao je u svoj rodni Niš ovog leta iz još jednog razloga osim da obiđe porodicu. Došao je po svoju prvu tetovažu. Po preporuci.

 Dojče vele o srpskim radnicima - U Nemačkoj rade, u Srbiji popravljaju zube i tetoviraju se
MONDO/Stefan Stojanović 

TATOO: NAŠI ANĐELE A STRANCI...

Aleksandar Cvejić kaže da od svih koji dolaze da se tetorivarjau "sa strane", 70 odsto su naši, a ostalo stranci pa primećuje i razliku u tome šta žele da tetoviraju i jedni i drugi. "Naši uglavnom 'Srbija', anđelčiće, ikone, vukove, životinje, dvoglavog orla. Stranci više vole komplikovanije tetovaže.

"Dve preporuke sam dobio za ovaj tattoo studio, a verujem tim osobama. A meni je ova tetovaža izuzetno bitna, podseća me na mog oca koji je bio automehaničar. Ova mašina je radilica bez koje ne može da radi ni jedan automobil, a on je radio sa njima. A i svi smo mi pomalo mašine", kaže Nikola.

Na pitanje da li je cena uticala na njegovu odluku, Nikola kaže da cena sigurno utiče na odluku, ali ne i u njegovom slučaju jer on želi samo tu jednu tetovažu, i želi da je uradi najbolji tattoo umetnik.

A najbolji je očigledno, Aleksandar Cvejić. On crta ovu zahtevnu radilicu na Nikolinoj podlaktici. Ima deceniju iskustva i puno zahtevnih tetovaža iza sebe. Tvrdi da su cene najveći razlog za stalne klijente iz inostranstva.

"Recimo, sat u inostranstvu se naplaćuje oko 150 ili 200 evra, sve zavisi od studija do studija, i naravno od zemlje. A ovde kod nas je to mnogo pristupačnije, satnica je 50 evra, a jedan dnevni termin je oko 300 kod nas. To bi gore bilo više nego duplo. Znači, bez 800 evra, ne bi mogli da urade sliku koja bi ovde koštala 300-400 evra. Avioni do Niša su jeftini, to ih košta oko 40-50 evra povratna karta, smeštaj je 2.000 dinara za noć i kad saberu i oduzmu – oduševe se", smeje se Aleksandar.

"Sad nam dolazi grupica iz Nemačke. Prvo su bila dvojica da ispitaju teren, mnogo im je bitno u kojim se uslovima tetoviraju, da li je sve sterilno. Bili su, videli su, istetovirali se, prezadovoljni su i evo sad dolaze sa drugarima, uzeli su odmor i sad dolaze četvorica na tetoviranje", priča nam ovaj tatoo umetnik.

Kada već zna da se su tetovaže duplo skuplje u nekoj zapadnoj zemlji, da li bi on išao da tetovira tamo, pitamo ga. Kaže da je ranije išao na mesec dana u Švajcarsku i Nemačku, a sada zbog male ćerkice bira da ostane kod kuće. Dodaje da više nema ni potrebe da ide, jer svi dolaze njemu.

"Tetovirao sam ljude iz Bazela, i oni sada dođu za sat i po vremena u Niš, što im je jako blizu kao da idu na posao. Za sat i po su tu i nije im problem da odvoje 50 evra za povratnu kartu. Tako da ja više nemam potrebe da idem gore. Jeste, gore su bolje cene, jače cene, ali je sve OK i ovde".