Mnoge mame i tate današnjih osnovaca i srednjoškolaca sećaju se vremena kada su na rekreativnu išli svi i kada niste mogli čuti rečenicu: "Skupo je, ne možemo da platimo."
Deca su išla u odmarališta tadašnje SFRJ, a država je dotirala njihov boravak u lepim i uređenim objektima širom tadašnje države. Danas, to je poprilična suma - često i polovina prosečne plate u Srbiji - i to samo za jedno dete.
Teško je ne popustiti pritisku dece koja po svaku cenu žele da idu, ali i vaspitača i nastavnika koji na indirektan način šalju deci poruku “Ako ne ideš, nisi deo grupe!” Svi se sećaju priče o učiteljici iz Topole koja je tokom boravka sa đacima na rekreativnoj nastavi u Vrnjačkoj Banji, na svom Facebook profilu napisala: "Nek crknu mamine maze koje bez razloga nisu sa nama".
Neki osnovci su već ovih dana otišli na jednodnevni izlet, a drugi će morati da čekaju proleće - kako za sedam dana druženja u prirodi, tako i za jednodnevno putovanje do Vojvodine, Divčibara, Tare…
Roditeljima je već na prvom roditeljskom sastanku u septembru predočeno kada se organizuju izleti, kada rekreativne nastave, a već ovog meseca morali su da donesu odluku i plate (ili da počnu da plaćaju ukoliko odluče da dete pošalju na sedmodnevnu nastavu u prirodi).
CENE SE KREĆU OD 1.200 DO 35.000 DINARA
Tako, na primer za posetu farmi kod Pančeva roditelji moraju da izdvoje više od 1.000 dinara, a za izlet na Avalu 2.500 dinara. Postoji i opcija da se na izlet na Avalu ide samo od 9 do 13 sati i u tom slučaju deca nemaju ručak. Ta vožnja staje 1.150 dinara.
Izlet u Topolu ili na salaš u Banatu, koštaju čak 3.500 dinara, a za taj novac deca dobiju ručak (obično šnicla, supa, kupus salata i kolač). Tu je uračunat i prevoz autobusom. Naravno, tome treba dodati i džeparac od oko 500 dinara. I “šetnja” po Novom Sadu i Karlovcima, sa ručkom, košta 3.170 dinara, dok je ista destinacija bez ručka 1.700 dinara.
Ovo su cene jednodnevnih izleta za učesnike beogradskih osnovnih škola, dok duže boravke, odnosno sedam dana rekreativne nastave na Goču treba platiti 23.400 dinara, u Orašcu 22.500 dinara, na Divčibarama 22.500 dinara, a boravak na Zlatiboru je 24.000 dinara.
Prosta računica nam govori da dnevni boravak deteta u ovim mestima, ako ćemo iskreno, nisu baš “top” turističke destinacije, košta više od tri hiljade dinara.
Još šokantnije, međutim, zvuči ponuda za trodnevni boravak na Tari za koji roditelj treba da plati 12 hiljada dinara, ili dvodnevna ekskurzija u Vrnjačku banju - za nepunih 9.000 dinara.
Kada je reč o srednjškolcima cifre su još veće jer se ide van zemlje. Za oko 300 evra učenici mogu da provedu pet dana u Beču, s tim što je u cenu uračunato tri noćenja u hotelu sa tri zvezdice, doručak i večera. Za ovo putovanje roditelji moraju da dodaju još oko 120 evra (20 evra za depozit u hotelu u slučaju štete, kao i 100 evra za ručak i džeparac). Slične cifre su i ako se ide u Prag, Budimpeštu...
KO SE SVE UGRAĐUJE I KOLIKO
Zašto su cene ovih aktivnosti tako visoke, ko se sve tu “ugradio“ i kako se uopšte organizuju ekskurzije, pitali smo najupućenije – direktore osnovnih škola, kao i organizatore putovanja – turističke agencije.
Direktor Osnovne škole “20.oktobar” Branislav Nedeljković kaže da po novom pravilniku koji je nedavno stupio na snagu u odlučivanju o izboru agencije koja organizuje đačko putovanje, odnosno tenderskoj dokumentaciji, obavezno mora da bude neko od roditelja.
"Nije nužno da bude neko iz Saveta roditelja, ali svakako neko čije dete pohađa našu školu učestvuje u tome. Savet roditelja uvek daje saglasnost, tako da u velikoj meri roditelji učestvju u izboru ponuđača", ističe Nedeljković.
Kada je reč o rekreativnoj nastavi koja je priličan “udar na roditeljski džep”, postoji čitav lanac usluga i svi u tom lancu moraju da budu plaćeni.
On kaže da je praksa, kada je reč o rekreativnoj nastavi, jedno ili dva deteta iz odeljenja idu gratis, kao i da je u cenu uračunata i dnevnica vaspitača, odnosno učitelja i nastavnika, koja iznosi oko 500 dinara. Veliki iznos ide na zakup autobusa, kao i na smeštaj i hranu (najčešće pun pansion za osnovce).
"To je tako već godinama. Vaspitači dobijaju naknadu, a na sve se raspodeli onaj iznos deteta koje ide “gratis.” Obično je to jedan učenik na njih 15.", precizirao je za MONDO direktor ove beogradske škole.
Za razliku od ove škole u osnovnoj školi "Nikola Tesla" gratis putovanja nema.
"Ukinuli smo to pre nekoliko godina nakon jedne zluopotrebe, mada najčešće se roditelji sami organizuju pa plate detetu koje nije u mogućnosti", rekao je za MONDO direktor škole Stanislav Stevuljević.
On naglašava da je u ovoj školi odlučeno da zbog visokih cena na rekreativnu nastavu idu deca drugog i četvrtog razreda, bar kada je reč o nižim razredima.
"To smo uradili kako bismo rasteretili roditelje. Nisu to tako velike cifre, oko 200 evra, ali kada dođe vreme da se plati nikome nije lako. U našoj školi roditelji učestvuju o odabiru agencije – odlučuju i o ceni i o smeštaju. Na tu osnovnu cenu se doda i naknada za brigu o deci, jer znate učitelji i nastavnici danonoćno brinu o njima...To daleko prelazi njihovo radno vreme. Tu spada i zakup autobusa, a ako se pređe 200 kilometar onda se plaća još dodatno po svakom pređenom kilometru. Uračunava se i osiguranje ukoliko deca nisu već osigurana u školi, animator...", objašnjava Stevuljević.
U agenciji Magturs kažu da zakup autobusa ide od 35-60.000 dinara. To se odnosi na autodan koji je oko 200 kilometara.
"Cena ekskurzije pokriva i troškove boravka lekara o određenom smeštaju sedam dana, kao i vaspitača, lekara, animatora. Lekar mora da bude prisutan sve vreme. Retko koji objekat ima svog lekara, pa on mora da se plati, a cena je od 5.000 dinara pa naviše. Cene za svaku stavku variraju, zavisi koja destinacija je u pitanju, koliko je lekar dobar i na glasu. Takođe i animator - on može biti plaćen od 10.000, 15.000 pa čak i 30.000", reklli su za MONDO u Magtursu.
Nastavnici, rekreatori i pratioci plaćaju se po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, gde je porez čak 57 odsto.
ŠTA KAŽE PRAVILNIK I KOJA JE PROCEDURA
O svim ovim stavkama, kao i o izboru agencije odlučuju odeljenjska i stručna veća škole.
Ekskurzija može da se realizuje ukoliko je savet roditelja dao saglasnost na program ekskurzije, kažu za MONDO u Ministarstvu prosvete.
Ekskurzija se organizuje i izvodi, uz prethodnu pismenu saglasnost roditelja po pravilu za najmanje 60% učenika istog razreda, dok se izbor agencije sprovodi se u skladu sa zakonom koji uređuje javne nabavke.
Ekskurziju prema važećem pravilniku može da realizuje isključivo agencija koja poseduje zakonom propisanu licencu za organizovanje turističkog putovanja, a postupak javnih nabavki sprovodi komisija škole koju obrazuje direktor.
Komisija ima najmanje tri člana, od kojih je najmanje jedan predstavnik saveta roditelja razreda za koje se organizuje ekskurzija i najmanje jedan nastavnik koji će realizovati ekskurziju. Sekretar škole, ukoliko nije član komisije, pruža stručnu pomoć članovima komisije, kao lice koje u školi obavlja finansijske i računovodstvene poslove.
Odluku o dodeli ugovora donosi direktor na osnovu predloga komisije, a Odeljenjski starešina potom obaveštava roditelje o programu i ceni ekskurzije, izboru agencije i ostalom.
Kada predlog stigne do roditelja na njima je samo da zaokruže "da" ili "ne."
ZLOUPOTREBA IPAK IMA
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je pre nekoliko meseci izjavio da pojedini direktori škola prave “dilove” za ekskurzije, ali i najavio da će se tome stati na put.
“Uvek će neko od direktora ili ljudi koji o tome odlučuju praviti neke kombinacije. Jedini je lek da se borimo protiv toga i da im se to ne dozvoli. Mnogo je bitan savet roditelja, mi ga imamo sad i na opštinskom nivou.”
I pre nekoliko dana je ponovio: "U narednom periodu utvrdiće se kolike su dnevnice nastavnika, koliki uticaj ima savet roditelja na realizaciju putovanja, zašto se ne poštuje organizacija putovanja u zemlji za sve osim maturante, zašto odlazi manji broj nastavnika u odnosu na pravilnik."