Mirovna akcija organizovana je u Knez Mihailovoj ulici, a pod nazivom "Nikada nećemo zaboraviti zločin u Sjeverinu".
U jednom trenutku, učesnicima akcije prišao je muškarac koji ih je psovao.
Tokom protesta okupljeni su nosili transparente sa imenima ubijenih.
Podsećamo - dana se navršava 23-godišnjica otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti Srbije iz Sjeverina kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske tokom sukoba u Bosni i Hercegovini.
Fond za humanitarno pravo i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsetili su da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 27 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
"Pripadnici jedinice „Osvetnici”, koja je delovala u okviru VRS, presreli su 22. oktobra 1992. godine, kod mosta na Limu u mestu Mioče u BiH, autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji Priboj–Rudo–Priboj. Nakon legitimisanja svih putnika, iz autobusa su izveli 16 građana bošnjačke nacionalnosti te ih vojnim kamionom odvezli u pravcu Višegrada, gde su ih brutalno pretukli i potom ubili na obali Drine", navodi se u saopštenju.
Okružni sud u Beogradu je 2005. godine pravosnažno osudio četvoricu pripadnika jedinice „Osvetnici” na višegodišnje kazne zatvore, podsećaju i dodaju da uprkos izjavama sa najvišeg vrha vlasti, stvarni napori da se posmrtni ostaci ovih nevino ubijenih građana pronađu su u potpunosti izostali.
"Pored ignorisanja prava porodica da znaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im pruži obeštećenje za pretrpljenu bol i da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali za njih važnu simboličku i materijalnu podršku", naglasili su u saopštenju.
Porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspešno su pokušale da dobiju obeštećenje za ubistvo svojih najbližih, tuživši Republiku Srbiju 2007. godine zbog njene podrške VRS, kao i zbog njene odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj BiH.
Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena s obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio. Evropski sud za ljudska prava je u februaru 2019. godine odbio da razmatra predstavku koju su mu članovi porodica uputili, s obrazloženjem da se zločin dogodio pre nego što je Srbija ratifikovala Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čime su iscrpljene sve pravne instance kojima su porodice žrtava mogle da se obrate za ostvarenje svog prava na naknadu štete.
Tokom prethodnih 27 godina pronađeni su posmrtni ostaci samo jedne žrtve, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.
"FHP i Sandžački odbor zahtevaju od institucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za kršenja ljudskih prava tokom devedesetih, te da žrtvama omoguće da saznaju istinu o sudbini njihovih najmilijih", zaključeno je u zajedničkom saopštenju FHP i Sandžačkog odbora dostavljenog medijima.