Streljanje djaka u Kragujevcu godisnjica.html

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Društvo

DA LI GA SE IKO U SVETU SEĆA? Genocid u Kragujevcu, streljano 3.000 ljudi

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Na današnji dan, 21. oktobra 1941. godine obeležavaju se tri krvava dana u kojima su Nemci u Kragujevcu streljali 3.000 ljudi. Među njima bili su i nedužni đaci i profesori.

Izvor: Predrag Jelenić/MONDO

Nemački okupatori su, kao odmazdu za pogibiju deset svojih vojnika u napadu partizana 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta, u Šumaricama 19, 20. i 21. oktobra streljali 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika srednjih škola i šegrta, kao i 15 dečaka, čistača obuće.

U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, "Ljotićevci" su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.

Možda će vas zanimati

U Srbiji je 21. oktobar Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, a danas se komemorativno obeležava godišnjica masovnog streljanja u kragujevačkim Šumaricama.

KRVAVA OSVETA NACISTA - ZA JEDNOG NJIHOVOG - 100 NAŠIH!

Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset.

Po toj računici kao odmazdu trebalo je ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724. puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.

Jedan od nastavnika, koji je zagrlio dete koje je stajalo pored njega, pre nego što su ga meci presekli po telu, izgovorio je: "Pucajte, ja i dalje držim čas!".

 Tog 19. oktobra Nemci su izveli na streljanje dve grupe civila. Svi uhapšeni odvedeni su u dvorište kasarne Trećeg artiljerijskog puka i tamo pretresani i oduzete su im sve lične stvari. Nemci su streljali prvo grupu od 66 osoba, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupu od 53 osobe iz zatvora, u kojoj je bilo talaca i predratnih robijaša. Nema��ke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine streljale ukupno 119 lica srpske i jevrejske nacionalnosti.

Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u 7 časova ujutro. Prvu grupu ljudi odveli su do Sušičkog potoka gde ih je čekala grupa od 30 do 50 Nemaca. Civile su poređali u četiri reda, a u svakom je bilo po 50 ljudi. Nakon streljanja Nemci su pištoljem ubijali one koji su ostali ranjeni.

"Lebac sutra ne šaljite..."

Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Do 2 časa po podne završeno je streljanje. Likvidirali su 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje.

Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica - od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.

KRVAVA BAJKA

Pesnikinja Desanka Maksimović napisala je 1941. godine, pošto je čula detalje masakra u Kragujevcu, pesmu "Krvava bajka". Pesma je objavljena tek nakon završetka Drugog svetskog rata. Krvava bajka se smatra jednim od najsnažnijih poetskih dela inspirisanih ratnim zbivanjima.

Nemačka komanda je namerno izabrala za streljanje blage padine pored Erdoglijskog i Sušičkog potoka. Blage padine su vojnicima pružale dobar pogled na sve civile koje su streljali, i oni nisu mogli neopaženo da pobegnu. Neke grupe su stavljali na brežuljak, a oni stajali u podnožju, druge su pak stajale pored potoka, a vojnici na uzvišenju.

Vojnici su stajali u dva reda: jedan red je stajao, a drugi klečao. Bilo je pokušaja bekstva, mnogi su pronalaženi mrtvi stotinak metara od svojih grupa, a nekolicini je uspelo da se spase bekstvom, jer vojnici nisu imali previše vremena da ih gone, jer su im stalno stizale nove grupe.

Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, a u kome su naveli da je zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10 a ranjeno 26 nemačkih vojnika, u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300.

Bilo je to u jednoj zemlji seljaka...

Međutim, Nemci nisu dali saopštenje za masovna streljanja od 19. i 20. oktobra u Kragujevcu i tri obližnja sela tako da ispada da su premašili broj streljanih osoba u znak odmazde za čak 500 lica.

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.

PROČITAJTE I OVO

Komentari 45

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

123

Иако се данас зна да је у стрељањима убијено 2.796 лица, након Другог светског рата, Титови комунисти су створили мит о 7.000 жртава крагујевачког октобра 1941. На жалост, данас знамо да тај број од око 7.000 страдалих Крагујевчана, су укупни губици града Крагујевца и околине у Другом светском рату. А оно што је најгоре, партизани су само три године касније, почев од октобра 1944, стрељали приближно исти број Крагујевчана као и Немци три године раније. О томе данас на жалост нико од српских званичника и медија нема храбрости да говори. Посебну улогу у приликом стрељања 21. октобра у Шумарицама су имали Љотићевци тј. "Југословенски народни покрет Збор" са својом страначком војском, која се звала "Српски добровољачки корпус". Љотићевци су учествовали у бирању грађана за стрељање, односно могли су код немачке војске да интервенишу и да замене неког младог грађанина за старог. Љотићевци су касније тврдили да су многе спасили стрељања, а после рата су често објављивали сведочења тих спашених људи. Треба бити објективан и признати да Љотићевци заиста јесу извлачили грађане испред немачких митраљеских цеви али нису смањили укупан број убијених ког су Немци зацртали, већ су само заменили већи број деце за старије људе и тако допринели да трагедија убијене деце буде нешто мања.

Crnogorac

A kada se čitaju komunističke knjige od 1945 do 1990 i danas pošto su komunisti na vlast i u CG i u Srbiji, dolazite do zaključka da je pobijeno na teritoriji ove dvoje države na stotine hiljada Njemaca, Italijana i ostalih fašista. A u stvarnosti na čitavoj teritoriji CG stradalo je 3 italijana i 5 njemaca (a dvojica stradali kada su se popucali izmedju sebe, neka svadja izmedju njih) A u Srbiju oko 100 Njemaca za sav period rata i ulaska Crvene Armije. Toliko o Nikoletini Bursaću, Titu, Savi Kovacevicu, i ostalim mitskim herojima crvene vlasti nad ove dvije države.

Nikola

Nakon ovog zločina, narod je konačno shvatio koje pravi neprijatelj Srba, i isti je najuren iz Srbije mesec dana kasnije.

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader