Svečanosti prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ministri u vladi, predstavnici 60 inostranih delegacija, diplomatskog kora, predstavnici crkava, Grada Beograda.
Vučić je, sa direktorom BIA Bratislavom Gašićem, položio venac na memorijalni zid sa imenima poginulih pripadnika službe u sedištu BIA pre početka svečane akademije.
Akademija je počela intoniranjem himne Srbije, a nakon toga je prikazan dokumentarno-istorijski film Civilna služba bezbednosti u Srbiji, prvih 120 godina.
Direktor BIA Bratislav Gašić poručio je da će i dalje beskompromisno voditi Agenciju ka napretku i da nikom neće dozvoliti da stane na put razvoju službe i održavanju njenog ugleda.
On je na skupu kazao da je BIA prepoznata i uvažena u zemlji i inostranstvu što je, kaže, došlo do izražaja u proteklih nekoliko godina kada je uz podršku predsednika i predsednika vlade ojačala kadrovske resurse.
Prema Gašićevim rečima, u Agenciju je došao veliki broj mladih, stručnih, čestitih i požrtvovanih patriota, a velika pažnja je, kaže, posvećena njihovoj edukaciji i stalnom stručnom osposobljavanju i usavršavanju, kako u zemlji tako i u inostranstvu.
"Dobijamo veliku pomoć od Akademije za nacionalnu bezbednost, koja ima važnu ulogu u edukaciji kadrova koji ćer činiti budućnost ove službe, čiji su edukativni programi usklađeni sa najsavremenijim svetskim standardima" , rekao je Gašić na svečanosti.
On je istakao da je BIA suštinsku i nesebičnu pomoć u realizaciji zadataka dobila od drugih državnih organa i institucija Republike Srbije, a posebno je izdvojio vizionarsku ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji, kako je naveo, svojom politikom mira i razvijanja dobrih odnosa sa međunarodnom zajednicom trasira put ka prosperitetu.
"Sa željom da svi građani Srbije idu putem prosperiteta ka budućnosti Agencija će učiniti sve da taj put osigura i obezbedi. Siguran sam da ćemo u tom poslu uspeti imajući u vidu podršku i saradnju stranih partnera", poručio je Gašić.
Vrednosti koje smo kao Agencija pozvani da odbranimo i koje predstavljaju suštinu i uslov postojanja države izložene su ozbiljnim realnim pretnjama i izazovima, naveo je Gašić i dodao da je BIA prva u državi koja ima odgovornost da ih blagovremenu prepoznaju, analiziraju i ocene.
"Ali to nije dovoljno, jer se od nas očekuje i da im se aktivno delujući naravno na jedan specifičan način suprostavimo. Čak ni to nije dovoljno. Ovo vreme traži i da u toj utaknici neizostavno pobedimo", istakao je direktor BIA.
On je dodao da je BIA snažno iskoračila u pogledu tehničke opremljenosti, kao i stvaranja najboljih mogućih materijalnih i logističkih uslova koji doprinose poboljšanju kvaliyteta rada pripadnika.
Obnovili smo i renovirali sve postojeće objekte i izgradili nove kapacitete dovodeći infrastrukturu Agencije na najviši nivo. Želimo da naši pripadnici imaju najsavremenije uslove za obavljanje svojih važnih i odgovornih poslova", rekao je Gašić.
Istakao je da je ponosan na saradnju sa MUP-om, Ministarstvom odbrane i sa pravosudnim strukturama, kao i sa ostalim državnim organima, te naveo da jedan od prioriteta Agencije ostaje dalje jačanje saardnje sa nadležnim organima unutar zemlje.
U Srbiji su civilni bezbednosno-obaveštajni poslovi prvi put institucionalno organizovani Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave iz 1899. godine, kojim je u okviru Ministarstva unutrašnjih dela formirano Odeljenje za poverljive policijske poslove, sa zadatkom "da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti".
Delokrug rada tog odeljenja obuhvatao je obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji...
Za prvog načelnika, imenovan je Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije, bivši predsednik Trgovačkog suda i član Apelacionog suda u penziji.
Odeljenje za poverljive policijske poslove organizovano je po ugledu na tajne policije Francuske i Austro-Ugarske, a zakonom je bilo propisano da Odeljenje, pored načelnika, ima sekretara i niže službenike, kao i zasebnu arhivu u kojoj su se, "pod naročitim nadzorom i staranjem načelnika", čuvali "svi akti poverljive prirode"
Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi Odeljenja za poverljive policijske poslove 1900. godine prešli su u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Uvažavajući značaj prvog zakonskog uređivanja civilnih bezbednosno-obaveštajnih poslova u Srbiji, Bezbednosno-informativna agencija obeležava 17. oktobar kao svoj dan.
BIA je formirana je Zakonom o Bezbednosno-informativnoj agenciji, koji je stupio na snagu 27. jula 2002. godine, kao posebna organizacija Vlade Srbije.
Njeno formiranje prepoznato je kao organizaciono i institucionalno rešenje koje u datom trenutku najbolje zadovoljava bezbednosne potrebe srpskog društva, uzimajući u obzir izražene pretnje bezbednosti i raspoložive kadrovske i materijalne resurse.
BIA je civilna, nacionalna služba bezbednosti i deo je jedinstvenog bezbednosno-obaveštajnog sistema Srbije, deluje na osnovu i u okviru Ustava, zakona, drugih propisa i opštih akata, strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i utvrđene bezbednosno-obaveštajne politike Republike.
Njeni osnovni zadaci su: zaštita bezbednosti Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavnog poretka, istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i obavljanje i drugih poslova određenih Zakonom.