Ovi sveci se slave dva puta godišnje - 14. jula kada je umro Kozma i 14. novembra kada je umro Damjan.
U crkvenom kalendaru praznik je danas obeležen crnim slovom.
Praznik svetih vrača Kozme i Damjana obeležava se danas u hramovima Srpske pravoslavne crkve, pravoslavnim domovima i mnogobrojnim zdravstvenim ustanovama koje svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije.
Sveti vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.
Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave, a u narodu postoji verovanje da je na ovaj praznik nije dobro raditi teške fizičke poslove, posebno ne na velikim visinama.
Takođe, ne bi trebalo da se bez preke potrebe izlazi iz kuće.
Ovaj praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.
Ne slavi ga samo Crkva i pojedine porodice kao kućnu slavu jer Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila taj dan svojom slavom.
Prema predanju, svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa "radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi" pa su u narodu poznati kao "sveti bezsrebrenici".
"Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć", zapisao je vladika Nikolaj Velimirović.
Zapisano je, takođe, da je "Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".
Posle smrti svetitelja, sahranjeni su zajedno u mestu Feremanu shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti.
Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.
Praznik Svetog Kozme i Damjana-Vračevi Srpska pravoslavna crkva molitveno slavi dva puta - 14. novembra po novom kalendaru, kada je umro Damjan, ali i 14. jula (po novom) kada je umro Kozma.