Žrtvama nasilja u porodici neophodno je pomoći da se ekonomski osamostale i objasniti im da imaju podršku kako bi prijavile nasilje jer to nije privatni već problem celog društva, smatraju učesnici konferencije "Nijedna više".
Ministarka pravde Nela Kuburović je na konferenciji povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama rekla da je zakon o zaštiti tih žrtva, donet pre dve i po godine, u prvi plan stavio žrtvu, tako da se uz izricanje mere nasilniku, donosi individualni plan njene zaštite kakvih je do sad urađeno više od 30.000.
Prema njenim rečima, u takve planove uključeno je i utvrđivanje potrebe za zdravstvenom pomoći kao i povezivanje sa Nacionalnom službom za zapošljvanje, a žrtve imaju, u skladu sa jednim drugim zakonom, i besplatnu pravu pomoć.
Ona je navela da se žrtve sve više ohrabruju da prijave nasilje u porodici, što "pokazuje da imaju poverenje u nadležne ograne", pa je, od kad se primenjuje zakon o zaštiti žrtava nasilja u porodici, bilo skoro 120.000 prijava, zaključno sa oktobrom ove godine.
Kako je navela, policija je predložila da se izrekne 41.900 hitnih mera, od čega je sud potvrdio 41.300, što govori o dobroj obučenosti policajaca koji ne pokušavaju da skinu sa sebe odgovornost tako što će ih kod svake prijave određivati.
Zakon predviđa, podsetila je, da takve mere mogu da se izreknu ako i nije izvršeno krivično delo ali postoji realna opasnost da se desi, pa se osumnjični za nasilje udaljava iz porodice ili mu se zabranjuje prilaz licu koje kaže da je žrtva.
Ona je istakla i da postoji obaveza da se reaguje, pa su lekar ili nastavnik dužni da prijave ako smtraju da su uočene povrede posledica nasilja.
Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević istakla je važnost obrazovanja i zapošljavanje žrtava porodičnog nasilja.
Govoreći kao "svedok vremena", ona je navele da nasilje nad ženama nekada nije bila tema koja je nekoga u Srbiji interesovala već su ga one trpele i po više decenija, kao i da ih je društvo učilo da pretrpe i da je takva ženska uloga.
Međutim, to se, kako je navela, promenilo, pa su u Sigurnoj kući i mlade žene sa malom decom koje su trepele nekoliko godina nasilje i uvidele da nema svrhe da oprašaju nasilnicima kada ih ubeđuju, po više puta, da će se popraviti.
"Sigurna kuća je mesto gde se radi na njihovom osnaživanju, njihovim mogućnostima, obrazovanju i zapošljavanju što je i najvažnije. Mnogo je važno da one počnu da rade i da njihov ekonomski položaj bude takav da mogu samostalno da nastave svoj put, kako se ne bi vratile nasilniku", rekla je Stanojević, na konferenciji organizovanoj u Skupštini grada.
Pročitajte još: Koliko košta prijavljivanje nasilnika
Međunarodni dani borbe protiv nasilja nad ženama završavaju se 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava.
Istraživanja su pokazala da nasilje nad ženama u Srbiji ne opada - za jednu deceniju ubijeno je više od 320 žena.
Samo ove godine, izvršeno 28 slučajeva femicida.
Svaka od 28 žena ubijenih u porodičnom i partnerskom nasilju od početka godine, opomena je da se najmanje radilo na prevenciji nasilja nad ženama, i pored mera i pune primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je unapredio sistem zaštite, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Činjenica je i da u nekim slučajevima nadležni nisu na vreme reagovali, a organi u lancu zaštite nisu sarađivali na adekvatan način, naglašava poverenica i ističe da je od velike važnosti postupanje zaposlenih u sistemu zdravstvene zaštite, povećanje stručnog osoblja u centrima za socijalni rad i unapređenje usluge nacionalne SOS linije za žene žrtve nasilja.
"Ona takođe ukazuje da je veliki problem i to što žene žrtve nasilja godinama trpe i ne mogu da napuste nasilnika zbog toga što finansijski nisu obezbeđene, a kada to i učine, nemaju finasijsku potporu. Zato osnaživanje žena ne bi smelo da bude deklarativna fraza, već im moramo kao društvo pomoći kroz različite servise podrške - od posla koji im je neophodan, do psihološke podrške koja je nekada najvažnija", dodaje Janković.
Poverenica navodi da se o nasilju nad ženama govori na raznim skupovima, da se organizuju različite akcije, osude su brojne i česte, ali se nasilje ponavlja, sve brutalnije i svirepije, o čemu svedoče svakodnevni tekstovi u medijima.
U pojedinim medijima, navodi, i dalje se izveštava senzacionalistički, i dalje se koriste reči i izrazi koji utiču na relativizaciju zločina, i dalje se krši dostojanstvo i privatnost žrtve. Ubistvo žene nije "ljubav sa tragičnim krajem2, a nasilni zločinac nije "domaćin čovek koji se pretvorio u monstruma".
"Poseban problem predstavlja iznošenje detalja, svedočenja, nagađanja i pretpostavki, gde se gotovo po pravilu, ljubomora kao motiv za nasilje, tumači kao dokaz ljubavi, čime se indirektno kreira atmosfera razumevanja za nasilnike", istakla je poverenica.
Rođen i živi u gradu, bez stalnog zaposlenja, u braku je ili vanbračnoj zajednici sa dvoje dece. Najčešće nije osuđivan i ima poremećaje u strukturi ličnosti – to je profil ubice žena do koga je istraživanjem došlo nekoliko organizacija u Srbiji.