Sve je počelo tačno pre 75. godina kada je održano drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ), kada je u Jajcu doneta odluka o federalnom uređenju države, pod vođstvom Komunističke partije Jugoslavije.
Takođe je odlučeno da se formira Nacionalni komitet oslobađanja Jugoslavije (NKOJ) koji je imao izvesna svojstva vlade.
Milisav Lukić (97) tada politički komesar Druge proleterske brigade priseća se za MONDO da je uoči velikog zasedanja AVNOJ-a bio upravo u Jajcu na tečaju pri Centralnom komitetu KP Jugoslavije i da se pričalo već uveliko kako će se za mesec dana „desiti veliki događaj“.
Tada kao borac, kasnije kao zamenik Saveznog ministra unutrašnjih poslova u SFRJ, Lukić ističe da je još uvek trajao rat i da oni kao borci nisu pridavali veliki značaj tom zasedanju, jer su ih više zanimala ratna dešavanja.
AVNOJ je uveo naziv maršal Jugoslavije i dodelio ga partizanskom vrhovnom komandantu Josipu Brozu Titu, koji je preuzeo funkciju predsednika „prve vlade“ nove Jugoslavije.
Međutim, nakon izbora 29. novembra 1945. godine kada je formirana Vlada, doneta je odluka da tadašnja Demokratska Federativna Jugoslavija bude preimenovana u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju. To je faktički značilo da je monarhija formalno ukinuta.
Od tog trenutka taj dan postaje državni praznik tada šest republika koje su činile Jugoslaviju.
Milisav Lukić ističe da je za njega upravo 29. novembar bio najveći praznik.
„To je bilo sastavni deo mog političkog opredeljenja, svaki put sam ga svečano obeležavao u krugu porodice. Drugačije se nije moglo zamisliti, da se ovako veliki praznik ne slavi“, objašnjava Lukić i dodaje da se u njegovoj kući i dan danas sprema svečani ručak za 29. novembar.
Sećanje generacije Titovih pionira: Praznik velike gozbe, priredbi i neradnih dana
„Sećam se kada sam bio mali televizije, crno-bele slike i grba SFRJ sa šest baklji i programa na kome je bila famozna fotografija sa drugog zasedanja AVNOJ-a. Meni to ništa nije bilo jasno, ja se samo sećam gomile nekih ćilima koji su na zidovima bili kao dekoracija“, priča Novak (60) o svojim prvim sećanjima na 29. novembar.
Bio sam najsrećniji što nisam tada četiri dana morao da idem u školu i što će kući biti svečan ručak sa prasetinom, podvarkom (ako se ukiseli kupus) i maminim najboljim kolačima.
Kada gleda danas, za Novaka prva asocijacija na Dan Republike je Jugoslavija.
„Svi smo mislili da je tada nastala Jugoslavija, iako je ona nastala mnogo ranije, što tada nije bilo popularno da se tvrdi“, rekao je Novak MONDU.
Njegova sestra koja je dve godine starija, seća se da je baš na 29.novembar bila primljena u pionire.
Đaci-prvaci su tada postajali pioniri, polagali svečanu zakletvu, "kitili" se pionirskim kapama i maramama.
„Svi smo morali da pišemo sastave o Danu Republike, i imali smo priredbe na kojima su se čitali najbolji radovi“, priča ona i dodaje da će uvek taj praznik vezivati za Jugoslovenstvo i zajedništvo.
Zoran (62) pamti 29. Novembar, ne kao praznik, već i po „svinjokolju" širom Jugoslavije.
Ljljana (86) se seća da su se za Dan Republike organizovale sindikalne turističke šoping ture u Trst.
Ona nostalgično kaže da ima žal što se više taj praznik ne obeležava i da će je 29. novembar uvek podsećati na zemlju koju više nemamo.
Do 1997. godine, 29. novembar slavljen je kao dan sećanja na Drugo zasedanje AVNOJ-a i dan kada Jugoslavija postaje formalno republika.
Međutim rat je doveo do raspada tada SFRJ, tako da je Srbija jedina bivša republika koja je nastavila da obelažava 29. novembar nepostojeće države.
Generacija osamdestih pamte taj praznik samo zato što su imali mini raspust pre kraja prvog polugodišta, ali na žalost retko ko je znao šta se zapravo tada obeležava, jer Jugoslavije više nije bilo.
Poslednji put Dan Republike u Srbiji je obeležen 2001. godine, a Savezna skupština SRJ ukinula ga je tek sredinom novembra sledeće godine.
U oktobru 2007. godine Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o državnim praznicima, čime je prestao da važi prethodni zakon SRJ.
Srbija je Zakonom o državnim praznicima utvrdila da se kao Dan državnosti praznuje Sretenje – 15. februar, kada je 1804. godine počelo stvaranje moderne srpske države.
Veliki praznik jedne ideologije
Antropolog Miroslava Lukić ističe da je 29. novembar bio zapravo politički praznik, i kao takav je služio poretku i vlasti.
„Kao i svaki politički praznik i Dan Republike je promenljiv. Menjaju se ideologije i vlast, a ovakva vrsta praznika je tu da učvrsti postojeći poredak jedne države“, objasnila je Lukić.
Iako se tada veličala Komunistička partija Jugoslavije, praznik se danas, pre svega, vezuje za sećanje na Jugoslaviju i zajedništvo.
„Dan Republike danas živi kroz sećanje većine, buduće generacije će ga samo učiti kao istorijski podatak, a pojedine grupacije ga slave kao antipod svim nacionalnim praznicima u Srbiji“, zaključila je Lukić.