Iako nadležni priznaju da je pitanje pozitivnih strana danka u krvi u jednom delu neumesno, ova knjiga će biti povučena jer će se od septembra koristiti novi udžbenici koji se upravo pregledaju.
Da je ovakvo formulisanje jednog od najjezivijih delova naše istorije problematično, smatra i dr Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), tela koje je osnovano odlukom Vlade Srbije i koje daje predlog da se udžbenik odobri ili ne.
"Pasus o danku u krvi, u kontekstu cele lekcije, manje je problematičan, koliko je nespretno sročeno pitanje o prednostima danka u krvi. Ove godine biće izabrani novi udžbenici, tako da se ovo 'Bigzovo' izdanje više neće koristit" rekao je Grušanović za Kurir.
Na pitanje kako je došlo do ove "omaške“, Grušanović kaže da su, uprkos stručnosti i predanosti članova komisije koje odobravaju udžbenike, greške uvek moguće.
"Zavod sa svim saradnicima, a to su profesori na fakultetu i nastavnici, kojih u ovom trenutku ima u preko 200 komisija, pokušava da ukaže na svaku grešku u udžbeniku, odnosno da profesionalno uradi stručnu ocenu kako bi do učenika stigao udžbenik prema standardima kvaliteta. Međutim, greške se uvek moguće i tako je verovatno i ovaj nespretno formulisan zadatak promakao komisiji", zaključuje Grušanović.
Istoričar Mile Bjelajac ističe da ne postoji ništa pozitivno u praksi nasilnog oduzimanja dece od majki.
"Sam naziv danak u krvi govori o čemu se tu radilo. To je bilo potpuno odrođivanje dece od njihovih roditelja, ali i naroda. Naravno da se mogu naći primeri da je neko od te dece kasnije napredovao u Osmanskom carstvu, ali napredovao je kao musliman. Ostali su punili jarke, stradajući u turskim pohodima", rekao je Bjelajac.