Orden i zvezda Miloša Velikog u zlatu i dijamantima procenjuje se na 220.00 dolara, pečat kraljice Drage Mašin na 9.800 dolara, a puška kralja Milana Obrenovića na 4.500 funti.
Vlasnik ovog seta trenutno je Kanađanin hrvatskog porekla Beri Turk, koji je i osnivač aukcijske kuće "Emedals". Kako je navedeno na ovom sajtu, gde je i oglašena prodaja ordena Miloša Obrenovića, ovaj unikat iz 1898. pripadao je lično kralju Aleksandru Obrenoviću i namenski je rađen za njega.
Na sajtu se navodi, orden je napravljen u čuvenoj austrijskoj radionici Karla Flajšhakera, a sa velikom sigurnošću to je potvrdio Tomislav Muhić, autor knjige "Srpska i jugoslovenska ordenja i odlikovanja“. U sam orden ugradeno je više od 100 dijamanata, dva safira, isto toliko smaragda i jedan rubin, a težak je 36,6 grama. Zvezda sa krunom, orlom i inicijalom "M", srebrna je. Na njoj su 72 dijamanta i teška je 71,2 grama.
Niko od našilh istoričara i stručnjaka nije znao da kaže kako se orden našao u Nemačkoj 2016, kada ga je Turk kupio na sajmu ordenja. Veruje se da je većina predmeta neprocenjive vrednosti ukradena posle Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića 1903. godine. Među njima je i gore pomenuti lični pečat Drage Mašin, žene Aleksandra Obrenovića, a koji je nestao isto posle ubistva.
Još jedna puška kralja Milana Obrenovića našla se na sajtu kuće "Holt's Auctioneers“, a procenjena je na 4.500 funti. Na sajtu se nalazi detaljan opis ovog oružja s kraja 19. veka. Takođe se navodi da je napravljena za tadašnjeg srpskog vladara Milana Obrenovića. Ovo je samo jedno u nizu kulturnih blaga koja se nalaze na svetskim aukcijama, a koje su u prilici da kupe strani kolekcionari.
Podsetimo, nedavno je predsednik Aleksandar Vučić, prilikom susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Sočiju na poklon dobio pušku pomenutog srpskog vladara, pa je tako ovo oružje posle više decenija vraćeno u Srbiju.
Kako je ovo drugi primerak oružja koji je pripadao srpskoj dinastiji, a pojavio se za kratko vreme na aukcijama širom sveta, postavlja se pitanje da li Ministarstvo kulture može da uradi nešto kako bi otkupilo umetnine.
"Ministarstvo kulture i informisanja ne raspolaže podacima o delima i predmetima koji se nalaze na stranim aukcijama. Želeći da u najvećoj meri sačuvamo kulturno blago Srbije, svake godine planiramo sredstva za otkup koja u poslednjih nekoliko godina iznose oko 55 miliona dinara godišnje. Ustanove zaštite na osnovu statuta formiraju komisije za otkup i nabavku muzejskih predmeta, koje razmatraju mogućnosti i uslove za prijenm poklona i otkup. Svesni smo da baština Srbije predstavlja jedan od najznačajnijih delova našeg identiteta i ulažemo napore u to da se iznos za otkup predmeta za muzejske zbirke poveća“, naveli su u ministarstvu.
S druge strane Narodni muzej prati dešavanja na tržištu umetnina.
"Muzej raspolaže sredstvima za otkup, au slučaju pojave izuzetnih mogućnosti za otkup, oslanjamo se na vanrednu podršku države", navode u muzeju.