Više od polovine građana Srbije smatra da je korupcija u velikoj meri zastupljena u društvu. Institucija u koju imaju najviše poverenja u toj borbi je predsednik Srbije, dok najmanje poverenja imaju u tužilaštvo. Zašto su zapravo nadležene institucije na lošem glasu...
Prema istraživanju koje je sproveo USAID "Percepcija građana o borbi protiv korupcije", najveći procenat građana Srbije (26 odsto) nema poverenja ni u jednu instituciju u borbi protiv korupcije.
Od institucija koja ulivaju najviše poverenje javnosti na prvom mestu je predsednik Srbije (17 odsto), potom policija (10 odsto), a tužilaštvo je na poslednjem mestu sa svega 1 odsto poverenja građana.
Pri izboru svake Vlade u Srbiji borba protiv korupcije je postavaljena kao prioritetan problem. U skladu sa tim donet je Zakon o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koji je počeo da se primenjuje početkom marta 2018. godine.
Glavna stavka pomenutog Zakona je zapravo formiranje posebnih odeljenja viših javnih tužilaštva za suzbijanje korupcije.
Nakon godinu dana rada predstavljeni su rezultati njihove efikasnosti.
Predsednik Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić istakla je da je javnost "gladna za konkretnim rezulatima", koji prema njenoj proceni nisu ispunila očekivanja.
"Odgovornost za izostanak rezultata, ne može da se svodi samo na jedan zakon. Ceo front koji se odnosi na borbu protiv korupcije treba posmatrati u mnogo širem kontekstu", rekla je Komlen Nikolić na predstavljanju publikacije "Merenje rezultata novog zakona o suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije".
Ona smatra da je nepravedno što je celokupan teret odgovornosti pao na tužilaštvo, ali shvata zašto građani imaju najmanje poverenja u njihovu instituciju.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije ukazuje da je najveći problem u tome što javnost nema jasan uvid u rad Tužilaštva.
Pre svega, tužilaštvo je često "nedodirljivo" za građane. Ukoliko neko želi da prijavi mito ili neko slično krivnično delo, apsolutno ne postoje podaci na koji način to da uradi i kome da se obrati.
"Broj prijavljenih bi se znatno povećao kada bi javno tužilaštvo otvorilo ka građanima bezbedne kanale komunikacije, kroz koje bi mogli da podnose krivične prijave, dostavljaju saznanja kao uzbunjivači ili da potraže savet", objasnio je Nenadić.
Najbolji primer za slabu informisanost građana je pokazan upravo u primeru "sklapanja pregovora odnosno sporazuma sa okrivljenim".
Nenadić objašnjava da je u javnosti loše percipirano "sklapanje sporazuma", jer obični ljudi smatraju da se na taj način korupcija ne kažnjava adekvatno, već se ostavlja utisak njene prihvatljivosti".
Drugi problem je slaba transparentnost stvarnih rezulata rada tužilaštva,što potvrđuju i pojedinci koji u njemu rade.
"Svaki godišnji izveštaj umesto da predstavi Tužilaštvo, njega zapravo prestavljaju ljudi iz Vlade ili pojedinačne političke ličnosti.To je još jedan razlog što javnost ima odbojnost prema stvarnim podacima u borbi protiv korupcije", složili su se sagovornici na današnjoj konferenciji.
Rad tužilaštva i policije treba u potunosti da bude samostalan, svaka njena politizacija biće ozbiljna prepreka u postizinju boljih i efikasnijih rezultata u borbi protiv korupcije.
Iako nadležni potenciraju da je Zakon dobar, predstavnici tužilaštva i policije smatraju da je potrbeno mnogo više uložili truda u organizovanju nadležnih institucija, omogućiti im veću nezavisnost i uspostaviti bolju međusobnu komunikaciju.