Bio je sluga razvratne bogatašice Aglaide u Rimu, i s njom je imao nečiste i nezakonite veze.
Oboje su bili neznabošci.
Aglaida je jednom poželela da ima u kući mošti mučeničke kao neku amajliju, koja od zla brani, pa je poslala Bonifatija u Aziju, da ih kupi.
Sveti Bonifatije sa sobom je poveo nekoliko robova i dosta blaga. Na rastanku s Aglaidom reče: "Ako ne mogadnem naći nikakvog mučenika, i ako tebi, gospođo, donesu moje telo za Hrista namučeno, da li ćeš ga primiti s čašću?"
Razvratna bogatašica se nasmeja i nazva ga pijanicom i grešnikom.
Tako su se rastali.
Kada je Bonifatije došao u grad Tars tamo je ugledao mnogobrojne hrišćane na teškim mukama – jednima su odsečene noge, drugima ruke, treći su oslepljenji, četvrti na vešalima...
Tada mu se promenilo srce i pokajao se za svoj grešni život i zaplakao.
Uzviknuo je pored tih mučenika: “I ja sam hrišćanin!”.
Kada je sudija to čuo, stavio je i njega na muke. Bio je bičevan, a potom su mu sipali vrelo olovo u usta, a onda mu glavu odsekli mačem.
Robovi su njegovo telo preneli u Rim.
Nakon toga anđeo se javio Aglaidi i rekao joj da primi onoga koji je nekada bio njen sluga, a sada je saslužitelj i čuvar duše njene, kao i zaštitnik njenog života.
Ona je zaprepašćena primila njegovo telo, sagradila mu crkvu i nju položila Bonifatijeve mošti.
I razvratnica se pokaja, povukla se od sveta, i živela još 15 godina u pokajanju.
Bonifatije je stradao 290. godine.