Kao iz najboljih dana socijalističke izgradnje, u Pančevu se sve češće čuje sintagma "da je grad postao jedno veliko gradilište." Panoramu ulica prizemljuša, presecaju novoizgrađene zgrade, pa i čitavi kompleksi višespratnica. Sve to bi trebalo da zadovolji narasle apetite domaćeg življa, povratnika iz inostranstva, a najviše novopečenih Pančevaca, dojučerašnjih komšija iz prestonice, piše "Politika."
„Potražnja je znatno porasla od kada je otvorena Severna poslovna zona, tu su i zaposleni stranci u rafineriji, a mnogo je i Beograđana koji sve više odlučuju da se ovde nastane. Potražnja za novim stanovima je skočila, a ponuda nikakva, jer sve što nikne odmah se i proda”, kaže za „Politiku”, Aleksandar Nikolić, agent za posredovanje u prometu nekretnina i zakup nepokretnosti, vlasnik agencije "Trem 01", potcrtavajući da "nervozu" na tržištu pojačava i taktiziranje, vlasnika "polovnih" stanova i kuća, koji čekaju procenjeni skok cena za 30 odsto, kao i stambeni krediti po nižim kamatnim stopama i povraćaj PDV-a za kupovinu prvog stana.
Platežno jake prve komšije i radnici koji dolaze u južnobanatsko sedište su oživeli pijacu nepokretnosti.
Najezda Beograđana može se objasniti, dodaje Nikolić, dramatično različitim cenama kvadrata u dva grada, pa iako su i ovde porasle gotovo za 50 posto, još uvek su znatno niže nego u beogradskom komšiluku, na jedva dvadesetak minuta od Pančeva.
Novogradnja cveta i u užem gradskom jezgru i na periferiji, cene novih kvadrata kreću se od hiljadu do nezabeleženih 1.400 evra, a najviše se traže garsonjere, jednosobni i luks – stanovi velike kvadrature i oni u blizini jedinog šoping mola, jer se „sve tamo dešava”. Novi kupci imaju i nove liste prioriteta. Sve manje se, recimo, ceni fiksni telefonski priključak, a više gledaju godina gradnje i neophodna ulaganja, spratnost i ima li lifta, parking mesta, kablovske pokrivenosti, održavanja i obezbeđenja objekta...
Ni do iznajmljene stambene jedinice u Pančevu nije lako doći. I tu je vidan značajan skok zakupnina, pa je od nekadašnjih stotinak, sada teško naći stan ispod 150 evra, a za velike kvadrature rentiranje dostiže i 250 evra mesečno, plus dažbine i zato i jednih i drugih, u ponudi gotovo i da nema.
Beogradske komšije iz redova umetnika, najčešće glumci, univerzitetski profesori, intelektualci u penziji, „otkrili” su i pančevačku okolinu u potrazi za seoskom idilom, ali i veoma jeftinim nekretninama u ovom delu Banata. Kuće na periferiji Dolova, Ivanova, Starčeva, Crepaje, vikendice, naročito uz jezera, rečne tokove i u Deliblatskoj peščari, mogu se pazariti od 5.000 do najviše 25.000 evra.
Dok se za kvadrat u nekim delovima glavnog grada mora dati i nekoliko hiljada evra, to je ovde "jedva" preko prosečnih hiljadu. Zbog toga, ali i zbog nižih troškova života, odsustva saobraćajnih gužvi i činjenice da se do centra prestonice stiže brže nego iz pojedinih prigradskih naselja, Beograđani sve češće prelaze Dunav i postaju Pančevci.