Često govorimo kako je moderno, ludo vreme "pojelo" solidarnost u ovoj zemlji, kako se ljudi otuđuju jedni od drugih, kako svi gledaju samo sebe i kako da prežive. Srećom, još ima ljudi velikog srca koji pokušavaju da surovu realnost učine bar malo lepšom, pogotovo onima kod kojih osmeh MORA da bude sastavni deo dana.
Takav je Stefan Nikolić iz Vršca koji je prošle godine dobio VIRTUS nagradu za dobročinstvo ili za filantropiju i koji je za MONDO govorio o svom humanitarnom radu. Stefan nam je rekao da veruje da svest o dobročinstvu u Srbiji raste, da mu je najveća nagrada osmeh koji dobija od dece.
"Udruženje 'Dobro delo' počelo je neformalno da radi 2012. godine, a 2014. smo se registrovali kako bi kao pravno lice mogli da se bavimo humanitarnim radom. Do tada smo sprovodili razne akcije koje su služile za podizanje svesti o činjenju dobrih dela (od besplatnih humanitarnih narukvica koje prosledite osobi kojoj učinite dobro delo pa na taj način i nju zadužite, do raznoraznih žurki prikupljanja sredstava). Jednom prilikom sedeo sam sa vlasnikom lokala 'Velo' u Vršcu kome sam rekao čime se bavimo i predložio mu da bi bilo lepo da uradimo nešto i u njegovom objektu. Predložio je da određenog dana donira kompletan iznos popijenih kafa i tako je sve počelo", priča nam Stefan.
Šta su govorili ljudi i koji im je bio utisak kada su shvatili da su, naručujući kafu, shvatili i da su pritom učinili dobro delo?
"Po komentarima na društvenim mrežama a i one koje čujem uživo vidim da se ljudima sviđa. Mi se trudimo da uradimo pravu stvar, da pokrenemo pitanje te dece iz ugroženih grupa za koje radimo (deca obolela od raka, socijalno ugrožena deca i deca bez roditeljskog staranja), pa koliko god da uspemo o tome i prikupimo sredstava, dobro je", kaže Stefan i dodaje da je do sada popijeno oko 10.000 "humanitarnih kafa".
Vi ste osnivač organizacije "Dobro delo". Otkud to, i ako možete malo više o akcijama koje organizujete?
"Počelo je od jednostavne ideje da napravimo neki predmet, nešto, što bi podizalo svest o činjenju dobrih dela i skretalo pažnju na to da svako može da pomogne, makar i pogurao auto koji je video da stoji. To nam je bila ideja, jer verujemo da je kvalitet života u sredini u kojoj živimo direktno proporcionalan visini svesti stanovništva, to možete videte u razvijenijim zemljama kako je i svest viša. Krenuli smo sa tim privescima za ključeve koji su ubrzo postali narukvice o kojima sam vam pričao, i onda smo gledali na koje bi sve načine mogli da pomognemo. Tako sam isto jednom prilikom bio kod svog frizera i predložio mu ako može da jednom nedeljno ošiša onoliko mališana, ukoliko mu ne predstavlja problem. Tako je svake srede bilo organizovano šišanje za po 4 mališana korisnika narodne kuhinje. Ja sam inače prvi put stupio sa tom decom u kontakt kada smo otanizovali akciju za Svetski dan borbe protiv gladi, moj prijatelj i vlasnik picerije 'Contrast' iz Vršca je donirao pica parče svakom detetu (mislim da je 88 dece korisnika narodne kuhinje bilo u to vreme). To je isto bila lepa akcija. Takođe, kad god smo mogli, prikupljali smo sredstva za dom dece bez roditeljskog staranja.
Kažu ljudi da se zbog vašeg izgleda nikad ne bi reklo da ste humanitarac, ali to je zato što je ova sredina ovakva. Šta vi kažete na to?
"To mi je generalno simpatično, zaradio sam i nadimak 'kontroverzni humanitarac' zbog fizičkog izgleda. Zanimljivo mi je to što se i meni dešava da zaista u jako velikoj većini slučajeva fizički izgled i taj neki prvi utisak koji neko ostavi na mene uglavnom ne bude tačan. Uvek spominju onu izreku - 'ne sudi knjizi po koricama', pa se trudim da se pridržavam toga".
Na koju ste akciju posebno ponosni?
"Izdvojio bih 'Humanitarnu kafu'. Njoj već duže vreme posvećujemo svu pažnju jer se pokazalo kao jako efikasan humanitarni mehanizam, ne toliko zbog prikupljenih sredstava koliko zbog skretanja pažnje na problem dece iz ugroženih grupa i verujem da na taj način i ostali sponzori preusmere novac njima kada čuju koji je aktuelni problem".
Da li su građani Srbije dobročinitelji?
"Moj utisak za ovo vreme bavljenja humanitarnim radom jeste da svest o dobročinstvu raste. Ljudi u Srbiji svakako važe za gostoprimljive i divne ljude. Jedino, možda, standard koji nije baš visok u odnosu na najrazvijenije zemlje utiče na to da ljudi manje razmišljaju o pomoći drugima jer ne mogu svi da pomognu ni sebi, ali vam garantujem da kad se neko nađe recimo na ulici u nevolji, ljudi koji se tu zateknu će odmah priskočiti u pomoć".
Da li je danas teško biti dobar?
"Nije teško. Biti dobar ili biti loš je stvar slobodne volje. Ako se vi se nađete u situaciji da nekome pomognete, možete pomoći a i ne morate, do vas je. Isto je i ako se nađete u situaciji u kojoj možete da budete zli prema nekome, možete izabrati da to budete a i ne morate. Sve u svemu, nije teško biti dobar".
Da li možete da date neki savet ljudima koji bi da započnu neki humanitarni rad, akciju? Na šta posebno da obrate pažnju i koliko je, zapravo, teško organizovati neku humanitarnu akciju u našoj sredini?
"Postoje organizacije koje se bave podsticajem mladih koji žele da se bave društvenim aktivizmom. Naveo bih 'Razlivalište', sa kojom sarađujem i koji redovno organizuju razne programe gde mladi sa idejama mogu da učestvuju, dobiju mentorsku i novčanu podršku ukoliko njihova ideja ili projekat ima potencijal za dalji razvoj. To je najbolji način krenuti ovakvim putem. Kad smo mi kretali, takvih programa nije bilo, ili ih je možda i bilo, ali mi nismo čuli za njih pa smo sve radili 'peške' i samouki".
Šta je za vas najveća nagrada, čime neko vas može da obraduje, kako da vam pomogne?
"Najveća nagrada je osmeh dece iz ugroženih grupa sa kojima provodimo vreme. Od dečijeg osmeha i sreće nema ništa iskrenije, a njihova ljubav je beskrajna. Sav humanitarian rad kojim sam se bovio bio bi vredan samo jednog izraza lica kada vas ugledaju i budu srećni što ste sa njima, a način na koji neko može da pomogne jeste da se ugostiteljski objekat prijavi za učešće u 'Humanitarnoj kafi' preko sajta www.humanitarnakafa.rs ili www.staima.rs i da na taj način izmamimo još mnogo osmeha".
MONDO TV U BEOGRADSKOM KAFIĆU GDE JE KAFA NAJSLAĐA