U blaženom neznanju, Lim otiče iz Plavskog jezera, ispod Prokletija. Lep i nezagađen, kreće na put dug 219 kilometara, do ušća u Drinu. Ali da zna šta ga nizvodno očekuje, već od Bijelog Polja, verovatno bi izabrao da bude – reka ponornica.
Na brani hidroelektrane "Potpeć“ gotovo svake godine se angažuju ronilačke ekipe za uklanjanje otpada koji je potonuo i zadržao na rešetkama. Istovremeno, kamioni odvoze sve prikupljeno sa površine, kako bi se sprečile havarije.
"Jedan deo smeća pri velikom nivou vode odlazi dalje rekom Lim, a drugi deo potone,odlazi na rešetke ulazne građevine i izaziva nam u dobrom delu havarijske zastoje zbog kojih trpi sam proces proizvodnje“, kaže za RTS Predrag Šaponjić, direktor Limskih hidroelektrana.
Priobalje je već jednom čišćeno. Bilo je to pre devet godina u okviru javnih radova, ali su nove bujice donele sve opet prikupljeno sa obala.
"Četredeset radnika je bilo zaposleno na čišćenju i leve i desne obale, to je, znači negde oko nepunih sto kilometara obala. Očistili smo Lim da je to stvarno bilo za pohvalu“, kaže Dragoljub Simović iz prijepoljskog planinarskog društva "Kolovrat“.
Ohrabruje vest da je resorno ministarstvo obezbedilo 96 miliona dinara, i da se ovih dana očekuje raspisivanje tendera za izgradnju transfer stanice, što bi bio početak rešavanja problema prijepoljske deponije Stanjevine.
Ostaje problem i niza divljih deponija i žalosni stereotip za kojim najčešće posežemo – da nismo mi, pojedinačno odgovorni.
To nas, međutim, ne štiti od zagađenja.Pa, ako ne možemo u potpunosti da sprečimo zdravstvene izazove, koji, poput koronavirusa stižu iz sveta, potpuno je nejasno, zašto sebi dozvoljavamo ovakve, koje sami izazivamo.