Kao da pandemija COVID-19 nije sama po sebi dovoljna, biljni svet širom Evrope udario je talas hladnog vazduha u nedelji za nama, a onda se južnim delom kontinenta raširio osetno zagađen vazduh koji je samo pogoršao stvari.
Prema prognozama, talas zagađenja česticama PM-10 potrajaće tokom vikenda pred nama, što se uveliko može prepoznati na meračima zagađenosti u Beogradu i ostalim gradovima Srbije i regiona.
TALAS JE STIGAO SA KASPIJSKOG MORA, PRODISAĆEMO U UTORAK, SREDU...
Zagađenje vazduha uzrok je preko 400.000 smrti godišnje u svetu.
Čestice PM-10, odnosno "nevidljive ubice", zapravo su prašina veličine do 10 mikrometara nastala grejanjem na ugalj, izduvnim gasovima i industrijskim otpadima. Predstavljaju smešu dima, čađi, prašine, kiseline i teških metala poput olova, nikla i arsena, a udisanjem se deponuju u organe i izazivaju velike probleme.
Pored povišenog prisustva PM-10 čestica u vazduhu, u gradovima poput Ljubljane primećen je i porast zagađenja česticama PM-2,5 (veličine bakterije), koji u značajnijoj meri pogađa hronične bolesnike sa kardio-vaskularnim obolenjima.
Upravo oni, nalaze se u grupi najugroženijih pred pandemijom koronavirusa.
"Veoma visoke količine PM-10 i PM-2,5 čestica" zabeležene su i u gradovima Centralne i Zapadne Evrope, mada ne u meri u kojoj su pokazale "kazaljke" na Balkanu konkretno.
Prošlog decembra, u Beogradu, Valjevu, Nišu, Užicu i naročito Pančevu izmereno je i deset puta više PM-10 čestica (veličine polena), a dozvoljena količina je 50 mikrograma po metru kubnom.
U Beogradu je jutros u 7 časova zabeleženo 543 mikrograma po metru kubnom.
POSLE BALKANA, NEMAČKA, FRANCUSKA, BENELUKS...
* u fotogaleriji možete pogledati kako je Beograd izgledao danas *
"U slučaju udisanja PM-10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz", govorio je u decembru onkolog dr Zoran Živković.
Kako se ovo zagađenje raširilo jugom kontinenta u periodu kada je saobraćaj u znatno smanjenom intenzitetu?
Stručnjaci uzrok prepoznaju u neobičajeno velikoj razlici u pritisku vazduha između severa i juga Starog kontinenta, koji je izazvao premeštanje zagađene vazdušne mase sa istoka, preko Balkana, u pravcu zapadne Evrope.
Tako je jak vetar koji je duvao u Beogradu ovog petka zapravo doneo zagađenje, umesto da u običajenom maniru očisti vazduh u prestonici.
Konkretno, aktuelno zagađenje stiglo nam je sa Kaspijskog mora i zadržaće se iznad Srbije do nedelje, a potom bi talas mogao da pogodi stanovnike Nemačke, Francuske, zemalja Beneluksa...
Stručnjaci upozoravaju da bi opasna količina čestica u medijima nazvanih "nevidljivi ubica" mogla da se zadrži duže u gradovima koji se nalaze u kotlinama i uvalama.
Nešto čistiji vazduh mogli bismo da udahnemo u utorak, sredu...