Možda organizovana ili volonterska pomoć starijim građanima u vreme vanrednog stanja dobro funkcioniše u gradovima, gde je više mladog i besposlenog sveta, ali situacija sa sve praznijim srpskim selima i vremešnijim življem u njima je malo drugačija.
Nekome su deca negde tamo daleko, a nečiji naslednici nemaju čime do roditelja ili ono malo ušteđenog novca čuvaju za svoje crne dane, pa su mnoge majke, očevi, deke i bake prepušteni komšijskoj solidarnosti.
U najboljem slučaju, empatiji lokalnih trgovaca, kao što je to slučaj sa vlasnicima jednog porodičnog marketa u Belosavcima, na prometnom lokalnom putu do šumadijske Topole.
"Čim je doneta odluka o ograničenom kretanju starijih od 65 godina mi smo na našem Facebook profilu objavili da stojimo na raspolaganju svima iz te kategorije u selima Belosavci, Maskar, Jelenac, Zagorica, Krćevac i Beljevac. Nebitno da li smo im od ranije, svakodnevno, razvozili hleb do kapija ili tek u ovoj zajedničkoj muci imaju potrebu za dostavljanjem potrepština. Nema svako od njih mlađeg rođaka ili dobrog komšiju, pogotovo vikendaši. Oni su naročito ozbiljno shvatili vanredno stanje, pa ne mrdaju dalje od dvorišta, za razliku od njihovih ispisnika u punoj snazi, primoranih da izađu do svojih bašta i njiva... I jednima i drugima smo na usluzi", kaže za MONDO vlasnica pekare Jelena Simić.
Potrebno je samo da stariji pozovu Simiće, izdiktiraju spisak i tokom prepodneva im stiže traženo.
"Ako se desi da nam tog dana nešto nedostaje na rafovima prvom sledećom prilikom odnosimo ono što smo ostali dužni. Sve po starim cenama", dodaje Jelena Simić, čiji suprug Dragan vodi trgovački deo nasleđenog biznisa, započetog daleke 1937. godine, kada se tog posla, posle završetka odgovarajuće škole, latio njegov rođeni
Da su sin i snaja, u tom kraju svima poznatog Mikeca, ozbiljni i odgovorni u tome što rade potvrđuje njihovo brzinsko prihvatanje bezbednosnih mera u borbi protiv širenja zaraze korona virusom.
"Ne pitajte nas kako smo se sve dovijali ne bismo li u najkraćem roku nabavili zaštitne maske i rukavice za sve naše zaposlene, kada ih nigde nije bilo ni za lek. Bili smo uporni i nekako izgurali stvar, kao kada je trebalo obezbediti testiranje na COVID-19 za jednog našeg radnika, jer je zbog temperature ostao kod kuće, a mi smo hteli da budemo sigurni da je samo u pitanju lakša viroza, kao što su to rezultati pokazali. Nema tog prometa i zarade zbog koje bismo ugrozili nečije zdravlje!".
Da "njegovo veličanstvo" - profit nije opsesija ovog bračnog para malih privatnika potvrđuje i njihov odnos prema najsiromašnijim mušterijama. Naročito u ovim kriznim vremenima.
"Taj dan kada legnu penzije na račune odmah se stvori gužva ispred seoske pošte i apoteke, a posle u našoj radnji. Oni sa najmanjim primanjima, a nije ih uopšte malo, prvo izmire račune i kupe lekove, pa plate namirnice, hemiju, pokućstvo... uzeto na veresiju. Da, to nije po propisima, ali šta da su u toj situaciji roditelji mog supruga ili moja majka? Neka, bolje neko ide preko naše grbače nego da bilo koji starac ili starica ostanu gladni", kaže nam Jelena Simić.
U vreme kada su pojedini vlasnici kafića, mini marketa, butika, salona... požurili da otpuste radnike, Simići i ne pomišljaju da njihove ostave bez hleba.
"Što u pekari, što u marketu, imamo 13 ljudi na platnom spisku i svima smo im rekli da se ne boje za svoj posao. Nadam se i da nas neke nove okolnosti, pošto niko ne zna koliko će cela ova situacija potrajati, neće primorati da im diramo zarade. Gledamo kako da sa što manje štete dočekamo kraj epidemije. Zdravi i u punom broju", kaže Jelena Simić.