Ovo NIKAKO ne smemo raditi na Veliki petak!

Danas je najtužniji dan u hrišćanskom svetu, za one koji slave Uskrs po Julijanskom kalendaru. Evo šta nikako ne smemo raditi na Veliki petak.

Mondo/ Stefan Stojanović

Na dan Isusovog stradanja, prema nekim običajima, farbaju se jaja za Uskrs, a ne radi ništa po kući ili polju. Jaja mogu da se farbaju i na Veliki četvrtak i na Veliku subotu.

U crkvenim krugovima postoje i mišljenja da jaja ne bi trebalo farbati na Veliki petak, jer je to radostan čin, koji treba da podelimo sa decom. A Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, kada je Isus razapetJaja se farbaju u crevnu boju, zato što ta boja simobolizuje Isusovu krv koja je nevino prolivena i novi život.

Na Veliki petak nećete čuti ni crkvena zvona, kao ni na Veliku subotu, sve do Uskrsa. Zvona u pravoslavnoj crkvi simbolizuju radost.

Isto tako u svim crkvama se danas ne služe liturgije, već se održava simbolično Hristova sahrana.

Ona izgleda tako što sveštenici iznose crvenu plaštenicu i tri puta obilaze oko crkve, uz zvuke klepala.

Nakon toga plaštenica se postavlja u crkvi i onda vernici mogu da je celivaju u tišini sve do subote uveče.

U nekim delovima zemlje postoji običaj da se vernici posle celivanja plaštenice, provlače ispod stola na koji je ona položena.

Veruje se da ako se prilikom provlačenja, pomolimo Bogu i pomislimo neku lepu želju, onda ta želja i ostvariti.

Ne pušta se muzika, nema kuvanja, a neko "otkrije" budućeg muža

Na Veliki petak se vodi strogi post, i to bez ulja i ribe. Poželjno je na ovaj praznik čak i ništa ne jesti.

Isto tako na Veliki petak se ne kuva, a i hleb se ne mesi.

Takođe, u kući se ne pali vatra!

Neka od narodnih verovanja govore da žene na Veliki petak nikako ne smeju da uzmu iglu u ruke, jer se veruje da će im na rukama izbiti plikovi.

Ali isto tako postoji verovanje da na današnji dan treba malo "pomesti metlom", a onda nju baciti, jer to simbolično predstavlja izbacivanje zla iz kuće.

Isto tako, neki veruju da je Veliki petak najbolji za kalemljenje voća jer se "primi sve što se tog dana nakalemi".

Pošto je ovo najtužniji dan za hrišćane nikako se ne sluša ili pušta muzika.


Neka stara narodna verovanja kod Srba su da ne treba jesti koprive, a ima i onih poput toga da ako nekoga probada u stomaku treba na taj dan na bolno mesto da stavi odranu koža tek ubijenog zeca.