Apel su uputili Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Prvi korak posle epidemije korona virusa u oblasti socijalne zaštite mora biti usvajanje strateškog dokumenta za deinstitucionalizaciju i njegova implementacija. U suprotnom, svaka sledeća epidemija, bez obzira na materijalno stanje, broj zaposlenih i veličinu kolektivnih smeštaja, imaće teške posledice po živote i zdravlje naših sugrađana, dodaje se u saopštenju Inicijative.
Domovi za smeštaj ljudi sa invaliditetom i za smeštaj starih su u ovoj zdravstvenoj krizi pokazali svu neizbežnu opasnost koju nose po zdravlje i život njihovih korisnika.
Način na koji se zaraze šire u ovim mestima često je upoređivan sa šumskim požarima.
“Veliki broj ljudi, korisnika i zaposlenih, na zatvorenom prostoru, recept je za katastrofu u periodu epidemije bilo kog virusa. Domovi za smeštaj i psihijatrijske bolnice odavno su poznati kao mesta u kojima su virusi poput hepatitisa B i hepatitisa C vrlo često prisutni kod velikog broja korisnika. Osim svih drugih nepovoljnih efekata koje imaju na zdravlje ljudi i kršenja ljudskih prava, u periodu epidemija kolektivni smeštaji postaju smrtonosni”, navodi se u saopštenju.
U državama koje adekvatno prikupljaju i transparentno postupaju sa podacima o smrtnosti i zarazi od Covid-19 pokazuju da smrtni slučajevi u kolektivnim smeštajima čine približno 50% svih smrti od COVID-19 u ovim državama.
Inicijativa je saopštila da poslednjih dana dobijaju informacije o brzom širenju infekcije u više domova za stare širom Srbije i nekoliko domova za smeštaj građana sa mentalnim invaliditetom.
Zvanični podaci govore da su svi korisnici u ustanovi u Trbunju, kod Blaca pozitivni na koronavirus - u ovom domu boravi 80 korisnika i radno je angažovano približno 50 osoba, navodi se u saopštenju.
“Bojimo se da će stopa smrtnosti u domovima za stare i za ljude sa mentalnim teškoćama biti veća od one u široj populaciji zbog čestih propratnih bolesti, starosti i generalno oslabljenog imuniteta usled života u zatvorenoj instituciji bez pristupa medicinskoj zaštiti u obimu i kvalitetu kakav imaju ostali građani Srbije. Nažalost, čak ni bolji materijalni uslovi i veći broj zaposlenih u ustanovama ne bi predupredio ‘ulazak’ ovog ni drugih virusa u ustanove. Jedino rešenje, koje je trebalo da bude preduzeto, je izmeštanje korisnika iz ustanova u zajednicu i razvoj podrške za samostalan život i život u porodici”, navodi se u saopštenju.
Deinstitucionalizacija je civilizacijski korak koji srpske vlasti moraju preduzeti da bi se ubuduće zaštitili životi naših sugrađana i sugrađanki sa mentalnim invaliditetom, prekinula rasprostranjena kršenja njihovih prava, pre svega na slobodu i privatnost, i omogućio kvalitet života onakav kakav nam svima pripada jer smo ljudi, poručili su iz Inicijative.