Hrast su u ovom selu kod Bele Palanke zasadili podanici makedonskog cara Samuila, koji je živeo od 958. do 1014. godine.
Meštani navode da je ovo drvo velika atrakcija, ali i da je sveto, pa se prema njemu odnose sa velikim poštovanjem.
Pogledajte snimak Kurira:
Hrast ima tri metra u prečniku, a nalazi se na crkvenoj zemlji.
Sa gornje strane stablo je zdravo, ali je interesantno da je sa donje strane zapravo šuplje toliko da u šupljinu mogu stati sto i dve stolice.
Zbog fascinantne šupljine stablo sa donje strane izgleda kao pećina.
Tu se nekada, do pre desetak godina donosila litija, slavila se Sveta Trojica, igralo se kolo, slavilo se, veselilo se, ali je to ostalo samo u sećanju, jer se više nažalost to ne praktikuje.
Na svega desetak metara od hrasta starog 1.026 godine nalazi se još jedan hrast, star više od 500 godina, ispod koga se nalazi izvor veoma jake bioenergije koji, po pričama meštana, pomaže u lečenju raznih bolesti.
Iako zavetni hrastovi u ovom delu Srbije predstavljaju velike svetinje, zbog čega ljudi koji žive u njihovoj okolini ne smeju ni granu da polome zbog, kako kažu, straha od prokletstva, ni ovaj hrast nije ostao "imun" na tragače za zlatom koji su u više navrata kopali rupe u okolini hrasta u potrazi za zlatom.
Među tragačima se veruje da zavetni hrastovi zapravo predstavljaju, zbog svoje dugovečnosti, odličan "signal" da se ili ispod njega ili u neposrednoj okolini nalazi zakopano blago iz vremena Turaka, čiji su karavani sa zaplenjenim zlatom od naroda prolazili ovim prostorima na putu ka Istanbulu.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.