Zasadili su ga podanici makedonskog cara Samuila, koji je živeo od 958. do 1014. godine.

Ruža Ćirić (68), koja živi desetak metara od zavetnog hrasta, kaže da je on velika atrakcija, ali i sveto drvo prema kome se meštani odnose sa velikim poštovanjem.

"Hrast ima tri metara u prečniku. Nalazi se na crkvenoj zemlji. Sa gornje strane stablo je zdravo, ali je interesantno da je sa donje strane zapravo šuplje toliko da u šupljinu mogu stati sto i dve stolice. Zbog fascinantne šupljine stablo sa donje strane izgleda kao pećina", priča ova starica.

Ovde se nekada, do pre sedam, osam godina donosila litija, priča ona, slavila se Sveta Trojica, igralo se kolo, slavilo se, veselilo se, ali je to ostalo samo u sećanju, jer se više nažalost to ne praktikuje.

Na svega desetak metara od hrasta starog 1.023 godine nalazi se još jedan hrast, star više od 500 godina, ispod koga se nalazi izvor veoma jake bioenergije koji, po pričama meštana, pomaže u lečenju raznih bolesti.

"Bila je tabla sa napisanom terapijom. Dolazio je veliki broj ljudi, razni bioenergičari, poznati lekari. Ta bioenergija, po priči ljudi koji su ovde dolazili, leči kostobolju, skida pritisak, a jednom mladiću iz Pirota pomogla je da ustane iz invalidskih kolica, iako je bio nepokretan", kaže za Tanjug Ćirićeva.

Iako zavetni hrastovi u ovom delu Srbije predstavljaju velike svetinje, zbog čega ljudi koji žive u njihovoj okolini ne smeju ni granu da polome zbog, kako kažu, straha od prokletstva, ni ovaj hrast nije ostao "imun" na tragače za zlatom koji su u više navrata kopali rupe u okolini hrasta u potrazi za zlatom.

Među tragačima se veruje da zavetni hrastovi zapravo predstavljaju, zbog svoje dugovečnosti, odličan "signal" da se ili ispod njega ili u neposrednoj okolini nalazi zakopano blago iz vremena Turaka, čiji su karavani sa zaplenjenim zlatom od naroda prolazili ovim prostorima na putu ka Istanbulu.