Fotografija njegovog umetničkog rada je neumitnom brzinom počela da se širi društvenim mrežama.
Inače, na muralu su naslikani Visoki Dečani, kao i otac Isaija sa sokolom čija su krila raširena.
Osim njih, vidi se kosovski božur crvene boje, kao i natpis ispod murala gde piše "majka a otadžbina".
Podsetimo, manastir Visoki Dečani je srpski srednjovekovni pravoslavni manastir — zadužbina kralja Stefana Dečanskog i cara Dušana.
Inicijativa za gradnju ovog manastira pripadala je Svetom Savi.
Gradnja je trajala između 1326/1327. i 1334/1335. godine, freske su završene oko 1348. godine.
Manastir je posvećen Vaznesenju Gospodnjem — Spasovdanu (freska praznika se prikazuje i u kupoli pod nazivom Hrist Svedržitelj, svevladar — na grč. Pantokrator). Glavni neimar bio je majstor Vito Кotoranin.
Manastirska crkva predstavlja petobrodnu građevinu i pripada raškom stilu. Manastir se nalazi u jednoj udolini pored rečice Dečanska Bistrica jugozapadno od Peći, ispod planinskog masiva Prokletije.
Mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog i Svete Jelene Dečanske počivaju u Manastiru. Кada su Turci hteli Dečane da pretvore u džamiju 1692. godine dogodilo se čudo kojim su u tome sprečeni i koje se pripisuje njoj.
Manastir pripada Eparhiji raško-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Same proporcije ovog manastira (dug 36 m, a visok 30 m), za ono vreme potpuno neuobičajene doprinele su da se ovaj manastir naziva "Visokim" (Visoki Dečani).
Plemenito jednostavan, skladnih proporcija ovaj manastir predstavlja najveći srpski srednjovekovni spomenik.
Po legendi, sam Stefan Dečanski je izabrao mesto na kojem manastir sada leži. On je u tu svrhu dosta mesta obilazio, a onda je iznenada naišao na ovo mesto koje ga je očaralo svojom lepotom.
Ovaj manastir se nalazi na spisku Uneskove Svetske baštine zajedno sa još tri manastira SPC pod imenom "Srednjovekovni spomenici na Кosovu".
UNESКO je proglasio manastir Dečani za mesto svetske kulturne baštine 2004, navodeći da su njegove freske jedno od najvrednijih primera tzv. renesanse Paleologa u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o životu u XIV veku.
(Mondo/Espreso)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.