Državni vrh, građani, stručna javnost i najistaknutiji pojedinci društva pridružili se borbi Kurira protiv seče šume.
List je nedeljama upozoravao na opasnu nameru investitora "Avala studios" da uništi 30 hektara šume i zelenila na Košutnjaku zarad gradnje stambeno-poslovnog kompleksa.
"Kurir" je na ovu opasnu nameru investitora "Avala studios" nedeljama upozoravao, a brojni aktivisti, predstavnici ekoloških udruženja i borci za zaštitu životne sredine ukazivali su da će uklanjanje šumskih i drugih zelenih površina povećati zagađenje vazduha, pojačati efekat toplotnog ostrva, ali i dehumanizovati prostor, kao i da će doći do opterećenja u saobraćaju u tom delu grada koji mnogi smatraju "plućima Beograda."
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podržao je inicijativu "Kurira" i zahteve građana da se spreči uništavanje oko 30 hektara šume i zelenih površina na Košutnjaku zarad izgradnje oko 600.000 kvadrata stambeno-poslovnog kompleksa.
"Naravno da sam protiv seče šume u Košutnjaku. Kome normalnom može pasti na pamet da udari na oazu Beograda?! Za proteklih osam godina, koliko je SNS na vlasti, borili smo se za pošumljavanje, a ne uništavanje šuma. Košutnjak su pluća Beograda i ne bismo smeli da dopustimo da budu žrtvovana zbog nečijih ličnih interesa", rekao je predsednik za Kurir.
Projekat "Avala filmski park", kako je naveo nosilac projekta "Avala studios", podrazumeva revitalizaciju postojećih i izgradnju novih filmskih studija "za privlačenje holivudskih i drugih globalnih produkcija i razvoj srpske kinematografije". Međutim, ono što je izazvalo veliku buru u javnosti je to što, pored ovog, projekat podrazumeva i izgradnju ogromnog stambeno-poslovnog kompleksa u jednom od najlepših delova grada, koji je zelena oaza za Beograđane.
Na elaborat za plan detaljne regulacije kompleksa "Avala filma" u tom parku, koji je početkom jula Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda stavio na rani javni uvid, uloženo je više od 7.000 primedbi.
Uhvaćeni u laži
U "Avala studiosu" su prvobitno tvrdili za Kurir da seče šume neće biti, da bi potom objasnili da oni imaju interes samo na 40 od 86,8 hektara, koliko je predmet Plana detaljne regulacije, te da je na tih 40 hektara samo sedam hektara kvalitetne šume.
Nakon što je "Kurir"objavio da se iz mape, koju je sama firma poslala, a što su potvrdili i stručnjaci, jasno vidi da će ogromne zelene površine nestati pod udarom betona, "Avala studios“ je najavio demanti, da bi potom brže-bolje odustao, shvativši da je sve tačno i da nikako ne može opravdati planirano pustošenje.
Da stvar bude gora, i sama kompanija je praktično priznala da će, kako su naveli, "redukovati močvare, alergeno rastinje i samonikla stabla bez vrednosti".
Dron Kurir televizije snimio je to područje, a na snimku se jasno vidi da su mnogo veće površine pod šumom nego što "Avala studios" tvrdi.
Stručnjaci su upozoravali da ako i postoji loše rastinje, ono bi trebalo da bude zamenjeno kvalitetnim, a ne da se na tom mestu diže naselje za oko 10.000 ljudi.
Kampanja AMG "Zasadi drvo" - u jednom danu više od 50.000 stabala
l U četvoromesečnoj kampanji kompanije AMG "Zasadi drvo“ samo u jednom danu zasađeno je 51.256 novih stabala, što predstavlja najveći projekat sadnje drveća u Srbiji. Kurir i AMG će se uvek boriti za pošumljavanje i sprečavanje seče drveća.
Kampanju su podržali Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, Dušan Kovačević, akademik,
Vasilije Krestić, akademik SANU i istoričar, l Mirko Popović, iz NVO Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
Prof dr. Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da je od izuzetne važnosti očuvanje zelenih površina u Beogradu i da bi seča šume u Košutnjaku dovela do brojnih posledica po biodiverzitet tog područja, ali i kvalitet života stanovnika.
"Uklanjanjem zelenih površina na Košutnjaku se povećava potencijal zagađivanja grada, a gradski prostor se dehumanizuje. Posebno je problematično što su te šume na padinama koje gravitiraju ka slivu Topčiderske reke i ukoliko se uklone, povećava se potencijal za pojavu bujičnih poplava. Očuvanjem zelenila, sa druge strane, bez obzira na to da li je to dobra ili loša šuma, livada ili pašnjak, imate matricu za očuvanje biodiverziteta, a ublažava se i efekat toplotnih ostrva", kaže Ristić, koji dodaje da je veoma dobro što je Kurir, koji je, kako kaže, vrlo čitan, podržao akciju da se zaustavi seča šuma.
Dušan Kovačević ističe da je priroda neophodna čoveku da bi zadržao zdrav razum i da moramo sačuvati svako drvo u Beogradu.
"Svako drvo u Beogradu je dragocenije od mnogi ljudi. Mi smo tu, idemo i prolazimo, a svako drvo je jedan uzdah u borbi za zdrav razum. Nije važno da li govorimo o pet, pedeset ili hiljadu stabala, moramo čuvati svako", kaže Kovačević.
Vasilije Krestić kaže: "Šumu treba čuvati. Šuma se ne seče bez ozbiljnih i vrlo opravdanih razloga, niti se tako olako uništava priroda. Dobro je što ste kao mediji stali iza toga da se to spreči. Apsolutno vam je, kao mediju, to prava uloga - da štitite interese ljudi."
l Mirko Popović, iz NVO Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu navodi da je u planu je navedeno da je cilj izgradnje stvaranje uslova za razvoj filmske industrije i da to investitoru niko ne spori.
"A što se tiče komercijalnih i stambenih prostora, to je neprihvatljivo sa stanovišta zaštite životne sredine. Seča stabla ili žbuna predstavlja napad na pravo građana na čist vazduh i zdravu sredinu."
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.