Prema podacima Ministarstva pravde, broj žrtava porodičnog nasilja od početka 2020. godine iznosi 12.332, od čega su 8.924 žrtve žene, odsnosno 72,4 odsto.
Kada je u pitanju broj ubijenih žena u porodičnom nasilju njihov broj je 15 od početka godine, što je nešto više u odnosu na prošlu godinu u ovo vreme, kaže za Tanjug Vesna Stanojević koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, pod čijim je okriljem Sigurna kuća u Beogradu.
Ona je dodala da se broj žena koji se javlja za pomoć Sigurne kuće nije ni smanjio niti povećao u vreme vanrednog stanja, od 16. marta do 6. maja, uvedenog radi sprečavanja širenja korona virusa.
"U vreme vanrednog stanja nije bio povećan broj poziva za pomoć, iako je puno pisano o nasilju i svađama među partnerima... Nije povećan ni broj žena koje traže sigurnu kuću posle vanrednog stanja, iako smo to očekivali", precizirala je Stanojević.
Ona smatra da je razlog tome to što se ljudi sada više bave svojim zdravljem, zaštitom zdravlja, odmorima, te da u ovakvim okolnostima prevazilaze bračne nesuglasice.
Kada je u pitanju primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, Stanojević ukazuje da hitne mere koje su njime predviđene (udaljenje nasilnika iz stana, zabrana prilaženja i komunikacije sa žrtvanom), sprovodi policija kao ovlašćeni organ koji po pozivu dolazi na lice mesta.
Smatra da policija ima dobre rezultate na tom planu, istovremeno ukazujuhi da se broj žena koje se obraćaju za pomoć Sigurnoj kući nije smanjio, odnosno promenio od početka primene Zakona u junu 2017. godine.
U Ministarstvu pravde za Tanjug kažu da su javni tužioci od početka ove godine podneli 10.999 predloga za hitne mere protiv nasilnika, a da su sudovi u usvojili 10.620 tih predloga i produžili hitnu meru ili hitne mere za 30 dana.
Gordana Mirčić Čaluković iz Ministarstva pravde napominje da su na planu sprečavanja nasilja u porodici učinjeni veliki napori, ali još uvek nije dostignuta nulta toleranicija na nasilje, ni ovde, kao ni u jednoj zemlji na svetu, te da sistem "uvek može i mora bolje".
"Upravo zato je nužno da se pored nadležnih državnih organa i ustanova šira javnost i mediji uključe u ovu pricu", navela je Mirčić Čaluković.
Ona je istakla da način na koji se o tome izveštava takođe utiče na smanjenje, odnosno povećanje broja nasilja u porodici, jer se ne sme zaboraviti na vaspitanje i obrazovanje devojčica i dečaka i to od najranijeg uzrasta.
Situacija se, kako je dodala, svakako otežava u uslovima pandemije, kako za žrtve nasilja u porodici, tako i za konkretne izvršioce.
"Upravo zbog toga tokom maja 2020. godine, Ministarstvo pravde je uz podršku UNDP započelo pilot program u osam javnih tužilaštva u Srbiji gde se sastanci Grupe za koordinaciju i saradnju održavaju putem ZOOM aplikacije što se pokazlo kao ekspeditivniji i ekonomičniji način rada", navela je Mirčić Čaluković.
Naglasila je da je zabeležen i izvestan porast u broju razmotrenih slučajeva nasilja u porodici, pa su tako grupe za koordinaciju i saradnju u tih osam tužilaštava u periodu od maja do jula 2019. godine razmotrile 4.694 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, a u istom periodu ove godine 605 slučajeva više, ukupno 5.299.
U prijavljivanje nasilja nad ženama uključene su i zdravstvene ustanove.
Tako su tokom 2019. godine lekari ?irom Srbije primetili su tokom pregleda i prijavili čak 4.105 slučajeva nasilja nad ženama, pokazao je najnoviji izveštaj Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Od ukupnog broja prijavljenih slučajeva nasilja nad ženama u sistemu zdravstvene zaštite u 2019. godini u centralnoj Srbiji bilo 3.138 slučajeva (76odsto) i u Vojvodini 928 (23odsto).
Prošle godine u Srbiji je prijavljeno 3.915 slučajeva nasilja nad ženama (3.054 u centralnoj Srbiji i 828 u Vojvodini), dok je 2017. godine u našoj zemlji bilo 3.962 slučaja nasilja (2.895 u centralnoj Srbiji i 1.025 u Vojvodini).
U 2016. godini u Srbiji je bilo zabeleženo 3.378 takvih slučajeva (2.456 u centralnoj Srbiji i 885 u Vojvodini).
(Mondo/Tanjug)