Petog oktobra 2000. godine, reke ljudi iz cele Srbije slivale su se u Beograd. Razlog? Rušenje režima Slobodana Miloševića!
Demokratska opozicija Srbije, revoltirana izbornom krađom, organizovala je masovne proteste ispred zgrade Skupštine, i taj događaj nagovestio je promene u političkom životu Srbije.
Nije tajna da su strane sile imale veliku ulogu u svrgavanju Miloševića sa vlasti i da su pomagale DOS-u, na prvom mestu SAD koje su bile zadužene da pruže podršku opoziciji za pripremu izbora.
Opozicija je do najsitnijih detalja organizovala kontrolu izbora, jer se verovalo da Milošević nema dovoljnu podršku građana za novi mandat ali i da, uprkos tome, neće prihvatiti izborni poraz. Zbog toga su razvili ceo lanac kontrole biračkih mesta, pogotovo onih na Kosmetu, odakle je Milošević kupovao stotine hiljada glasova. Zahvaljujući tome, relativno lako su skupljali podatke o svim neregularnostima koje će kasnije iskoristiti za dokazivanje izborne krađe i Miloševićevog poraza.
Izbori su održani 24. septembra, rezultati su pokazivali da ni jedan kandidat nije prešao 50 odsto i da je neophodan sledeći krug, međutim narod nije imao takvo mišljenje. Ubrzo su počeli protesti prvenstveno u rudniku "Kolubara" a kasnije su kulminirali u, sada već čuvenu, "petooktobarsku revoluciju".
Ipak, određeni događaju skreću pažnju na to da je i Rusija mogla da ima značajnu ulogu u događajima koji su se desili pre 20 godina.
Vladimir Putin, koji je u to vreme tek postao predsednik Rusije, u periodu neposredno pre 5. oktobra sastao se sa francuskim ministrom spoljnih poslova, Iberom Vedrinom. Tom prilikom je, kako se pretpostavlja, Vedrin sa sobom poneo materijalne dokaze o krađi na izborima u Srbiji.
Putinu je "pao mrak na oči" kada je video dokumenta i rekao da, ukoliko se ispostave kao tačna, on će podržati Vojislava Koštunicu. Ipak, zbog unutrašnjih odnosa u Rusiji, Putin nije mogao odmah da podrži promene u Srbiji ali je to uradio izokola.
Prvo je ponudio da u Beograd dođe ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Igor Ivanov a zatim je dao i izjavu koja je, veruje se, pokazala MIloševiću da ne može da računa na podršku ove zemlje.
"Odnos snaga u Srbiji veoma je jasan. Svesni smo šta se tamo dešava kao i koliku podršku građana su dobili kandidati na izborima. Svi sporovi i nesuglasice moraju se rešavati isključivo poštujući zakon Srbije. Ukoliko se radi na neki alternativni način, postoji opasnost da se ugrozi legitimitet budućeg rukovodstva zemlje" rekao je Putin.
I na kraju ponudio je posredovanje u rešavanju izborne krize u Srbiji i pozvao oba kandidata da dođu u Moskvu.
Imajući u vidu da Milošević ne može da putuje, zbog poternice Haškog tribunala koja je bila raspisana za njim, bilo je jasno da od tog sastanka u Moskvi nema ništa, a uzimajući u obzir činjenicu da ni jedan od njegovih medija nije preneo Putinov poziv za posetu Rusiji, zaključuje se da je dotadašnji predsednik naše zemlje postao svestan da je izgubio podršku sa istoka.
Slobodan Milošević je 6. oktobra priznao izborni poraz, dok je već sutradan Vojislav Koštunica položio zakletvu i postao prvi demokratski predsednik Jugoslavije.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.