“Tri dana je bio ostavljen u kutiji za cipele, sa polomljenom kičmom, umotan u krvavi peškir. U trenutku sam se setila našeg Filipa, sina jedinca, koji je kraj svog života proveo u kolicima. I sada, što nisam uspela za svoje dete, sada radim za ovog psa, samo da ponovo prohoda. Spašavajući njih, zapravo spasavaju oni nas”.
Ovako počinje neverovatna priča Đulijete i Zorana Numoski, bračnog para poreklom iz Makedonije. Oni su u svom domu u Surčinu udomili i od sigurne smrti spasli 14 životinja koje su bile ostavljene, pregažene, polomljene, upucane iz vazdušne puške i potpuno otpisane od strane veterinara, sa lošim prognozama i jedan odsto šanse da prežive.
POGLEDAJTE GALERIJU
“Ja sam oduvek imala osećaj da sam rođena da pomažem. To mi je poslala profesija, ali i sam život. Dugo sam radila kao palijativna sestra i navikla sam da brinem o ljudima. Trenutno ne radim zbog tragedije koja nas je zadesila, ali taj moj životni put se nastavlja. Umesto da brinem o starim ljudima, brinem o životinjama. Kada god sam imala šansu da nekoga spasem, bio to čovek ili životinja, to sam radila bez razmišljanja”, kaže Đulijeta za MONDO.
U ovoj porodici trenutno žive tri pasa, zatim tri mačke i osam papagaja. Čak i žirafa živi u podrumu, šali se Đulijeta.
“Tomas je mačak koji je bio upucan vazdušnom puškom jer se popeo jednom čoveku na drvo u dvorištu. Pao je, zadobio teške povrede i prognoze su bile užasne. Dugo je bio nepokretan, u peleni i nije mogao da kontroliše defekciju. Uz našu negu i fizikalnu terapiju, on je prohodao. Jedino što je potrebno jeste da mu se manuelno prazni bešika kako mu ne bi otkazali bubrezi, ali to nama nije ništa teško i on je srećan” objašnjava Đulijeta.
Maza je mačka rođena na planini, njen tata je divlja mačka koja liči na risa, dok joj je mama domaća mačka, objašnjava Zoran.
“Ne bi preživela gore među divljim zverima, zbog toga smo je uzeli. Sada je ona najluđa mačka, koja nas uveče “teroriše”. Munju smo našli na benzinskoj pumpi sa polomljenom nogom, izujedanu od psa. Lili je pas kojeg smo doveli iz Makedonije, prošla je pored našeg stola povređena, ošišana i obojena, vidno mučena i prestrašena. I dan danas se plaši zvukova i nepoznatih ljudi. Bambi je pas koga je neko izbacio iz auta, bio je bolestan, nije uzimao vodu ni hranu, ali sada je dobro”, kaže Zoran.
Čarli je zadnji pas koji je došao u ovaj dom nakon što mu je pitbul polomio kičmu, zbog čega su ga vlasnici napustili i ostavili da umre.
“Bio je u strašnim bolovima i veterinar je ustanovio da nikada neće hodati. Mi smo rešili da mu damo šansu i da ga uzmemo, jer ga volimo takvog kakav je. Urađena mu je operacija i stavljen titanijumski implant. Već pet meseci ga vodimo na fizikalnu terapiju. Uspeo je sam da stane na svoje noge, još ne može da zakorači, ali mi ne odustajemo. Iakonikada neće imati normalnu kičmu, ali nama to ne smeta, on je savršen pas”.
POGLEDAJTE GALERIJU
Svaka šapica je došla u trenutku kada nam je najviše bila potrebna pomoć, kaže ova humana žena.
“Mi imamo tešku prošlost, izgubili smo sina od 26 godina. Dobio je karcinom, mi smo se lavovski borili, ali nekada ne možete da spasete ni ono što što vam je najdraže. Naš sin Filip je imao problem sa kičmom, pas Čarli nam je došao sa istim problemom. Samo se nadam da ću ga videti da ponovo korača. Kažu da smo mi spasli njih, ali zapravo su spasli oni nas.”
Kako kaže Đulijeta, suprug i ona se ne štede kada su u pitanju životi, iako su to vrlo često vanljudski napori.
“Sigurno da sami finansijski ne bismo uspeli, ali postoji mnogo dobrih ljudi koji nam pomažu. Sa njima se upoznajemo preko društvenih mreža i oni dolaze kod nas u goste, jer naša kuća je uvek otvorena za sve. Na taj način smo uspeli Čarliju da platimo terapiju. Postoje neverovatni ljudi i empatija nije mrtva, samo moramo da je dajemo da bismo mogli da je primimo”.
Prema njenim rečima, nikada ne postoji način da sebe opravdamo što nećemo da pomognemo nekome ko je životno ugrožen.
“Znamo da ne možemo da spasemo sve životinje ovog sveta, ali kada vidimo da je nekome život ugožen, nije ljudski nastaviti svoj put, istovremeno znajući da neko umire. Verujte, nađu se veterinari koji ne naplate, nađu se ljudi koji pomognu, koji prepoznaju šta radite i “uskoče”. Oni imaju srce veliko kao nebo i znaju da, kada bi ove životinje progovorile i rekle nam sve šta vide i šta osećaju, svi bismo se zajedno isplakali”.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.