Ivica Zdravković od 2017. godine živi na Železničkoj stanici u Nišu.
"Na peronu sam železničke stanice, bio sam nekoliko puta u privremenim smeštajima, u napuštenim kućama, za vreme policijskog časa u ovoj pandemiji morao sam da budem i u podrumina i u ostavama zgrada, u parkovima na klupi, jako je teško" započeo je svoju ispovest Ivica.
Ova stanica je njegov privremeni dom, a klupa krevet na koju legne čak i kada je napolju blizu nule.
"Jako je teško, verujte mi. Jako teško i mukotrpno" kaže sa suzama u očima ovaj nesrećni čovek izvinjavajući se što je dopustio da ga emocije savladaju.
Vidno potresen i smrznut, kaže da je na ulici još od 2017. godine kada je zbog duga prema državi ostao bez krova nad glavom i postao beskućnik. Sa 78 kilograma koliko je imao pre tri godine, došao je na svega 54 zbog loših uslova života i narušenog zdravlja.
"Igrom slučaja, zbog dugovanja prema državi morao sam da ostanem bez krova nad glavom, da bih izmirio dugove i od 2017. živim na ulici bez smeštaja. Mogao bi da radi, ali posla nema.
"Ja posao ne biram, mogao bih da radim i stočarstvo i poljoprivredu i ne biram ništa" zaključuje ovaj nesrećni čovek.
On samo želi krevet umesto klupe i da ima šta da pojede, a u situaciji u kojoj je sada, ta nada izgleda kao nedostižan san.
(Mondo/Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.