Na osnovu više pronađenih dokumenata u američkom Senatu, državno blago Jugoslavije završilo je među američkim federalnim rezervama, uz jasno pitanje da li pravo na njega danas polažu naslednici Karađorđevića ili Srbija kao pravni sukcesor nekadašnje države.
Da blago i danas postoji u američkim Federalnim rezervama, otkriveno je zahvaljujući podacima o stranom lobiranju u SAD koji se, po američkim zakonima, objavljuju na sajtu Senata. Iz jednog od njih se ispostavlja da je "Aleksandar Karađorđević kao zakoniti naslednik podneo zahtev američkim vlastima za privatnu imovinu koja je pripadala njegovom pretku, a koja je poverena američkoj banci Federalnih rezervi Njujorka na čuvanje tokom Drugog svetskog rata".
Milijarde i milijarde
Koliko imovina tačno iznosi nije poznato, ali na osnovu više danas dostupnih izvora može se, konačno, razrešiti nepoznanica o tome koliko je blaga odneto u SAD na početku Drugog svetskog rata. Reč je o 41.667 kilograma zlata koje je tada vredelo 46 miliona dolara.
S obzirom na to da je unca zlata te godine vredela 33,85 dolara, a da je ovog ponedeljka na svetskim berzama vredela 1.839,30 dolara, onda današnja vrednost tada zaplenjenog zlata iznosi 2,7 milijardi američkih dolara. Dobar deo tog zlata je vraćen u Jugoslaviju, ali je deo ostao u SAD.
Tajna potraga za blagom
Koliko tačno od tih 2,7 milijardi dolara u zlatu potražuje danas prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević možda će se saznati ako američke vlasti odluče da obelodane odluku o zahtevu srpskog prestolonaslednika.
To što Karađorđevići u zahtevu navode da je ta imovina poverena SAD na "čuvanje" zapravo je lep izraz za zaplenjeno zlato američke vlade na osnovu izvršne naredbe broj 8.389 predsednika Frenklina Ruzvelta.
Pored zlata, Amerika je tokom Drugog svetskog rata zaplenila i novac, zlatni novac i hartije od vrednosti od jugoslovenske vlade i državljana čiji iznos danas nije moguće tačno utvrditi jer različiti istorijski izvori navode drugačije podatke. Ti iznosi se procenjuju u rasponu od tadašnjih 13,8 miliona do 37,3 miliona dolara.
Sumnjivi lobisti i finansijeri
Zanimljivo je da prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i kraljevska porodica iz Srbije ne plaćaju aktuelno lobiranje u SAD, već to za njihove interese čini izvesni Džon Džej Kafaro, slikoviti multimilioner iz Ohaja koji je do bogatstva došao zahvaljujući nasledstvu od oca koji je razvijajući tržne centre ostavio bogatstvo od 800 miliona dolara.
Kafaro je danas trgovac nekretninama, a njegova prošlost je više nego interesantna: dva puta je osuđivan i kažnjavan zbog kršenja propisa, tvrdi se da ima veze i sa predsednikom Donaldom Trampom. Do sada je, sudeći po dostupnim dokumentima, plaćeno 260.000 dolara za potrebe lobiranja.
A zanimljiva je i osoba kojoj se plaća lobiranje. Reč je o Alfonsu Damatu, bivšem američkom senatoru iz devedesetih koji je bio jedan od prvih albanskih lobista koji je zajedno sa Bobom Dolom 1990. posetio Prištinu, posle čega se otvoreno zalagao za kosovsku nezavisnost.
Međutim, čak i kada bi američki lobisti uspeli da ubede američke vlasti da zlato koje postoji u Federalnim rezervama treba da se oslobodi, pitanje je da li bi Karađorđevići uistinu mogli da dokažu da je to zlato vlasništvo njihovih rudnika, a ne Kraljevine Jugoslavije.
Bogatstvo od milijardu dolara
U julu 1948. potpisana su dva ugovora Jugoslavije i SAD po kojima su se Amerikanci obavezali da deblokiraju naše monetarno zlato koje se nalazilo u američkim bankama u iznosu od 47 miliona dolara.
Po toj nagodbi SAD su zadržale 17 miliona dolara, što bi u zlatu u to vreme iznosilo oko 15 tona. Danas bi tih 15 tona zlata vredelo oko 970 miliona dolara!
(Mondo/Nedeljnik)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.