Prethodnih dana javnost je uzbrurkalo je pitanje da li je PVO Vojske Jugoslavije pogodila treći, pa i četvrti F-117A 1999. godine.
Petar Vojinović je rekao da su preneli pisanje jednog veoma uticajnog američkog vazduhoplovnog portala gde je jedan od pilota, koji je učestvovao u bombardovanju Srbije, zapravo indirektno priznao tu činjenicu po njemu.
"Mi smo imali 1999. i nekoliko godna posle dva aspekta informacija o obaranjima aviona. Imali smo propagandu SRJ koja je bila razumljiva i preterana, o obaranju desetine aviona i drugi aspekt a to su materijalni dokazi u Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva, gde imamo samo dva aviona - ostatke F16 i F117 i dosta tih bespilotnih letelica", rekao je Vojinović za RTS.
Prema njegovim rečima, posle 2000. godine, posebno za vreme prethodnog ministra odbrane to je mnogo više aktuelizovano - dosta nekih penzionisanih oficira i podoficira je krenulo da istražuje u svoje slobodno vreme - raketaši koji su učestvovali u tim akcijama.
Vojinović kaže da je jedan od njih počeo dodatno analizirao američkog oficira koji je takođe u penziji i slobodniji da ispriča šta se dogodilo.
"Tu smo došli do ne obaranja i ne potvrde o obaranjima tih aviona F117, koji su tada bili vrhunac tehnologije i upotrebe, nisu baš bili nevidljivi - ali smo imali živu aktivnost naših raketaša koji su kako se ispostavilo lansirali dosta raketa blizu tih aviona i po tim načinima kako te rakete obaraju te avione, one eksplodiraju blizu letelice i bilo je dosta oštećenja - najverovatnije, tu je ograda, koju naši penzionisani raketaši disciplinovano i metodično naglašavaju - sada imamo malo više podataka da smo možda oštetili nekoliko njih, oni nisu bili oboreni ali su najverovatnije ta još dodatna dva, gotovo sigurno jedan, bili tada izbačeni iz upotrebe što je interesantan podvig", rekao je Vojinović.
Govoreći o lokacijama gde se to desilo, kaže da je to bilo iznad Srbije - ti avioni su gađali važnije mete.
"Dakle, najkontrovezniji deo toga, je da smo možda oborili, tj. pogodili, odnosno raketa eksplodirala blizu aviona B-2, koji je strateški bombarder sa smanjenom radarskom uočljivošću - što nikada nije dokazano, što je izostanak čvrstih materijalnih dokaza", kaže Vojinović za RTS i dodaje:
"Ali ti raketaši, baš u 99. baš na vrhuncu propagande države i vojske nisu preterivali. Oni nakon što su se penzionisali nisu govorili da su obarali po desetine aviona, da znaju sigurno, već su nacrtali tri siluete oborenih aviona, dva koja su u Muzeju i taj treći famozni B-2 za koji oni tvrde da su ga možda pogodili, ali na način da se ograde i da ne tvrde ništa konkretno".
Dodatne analize
Kaže da kada oficiri i podoficiri i američkih i NATO snaga ali i naši odu u penziju, oni imaju malo veću slobodu da pričaju, ali mali procenat ima u sebi želju za publicistikom za dodatnim amaterskim istraživanjem i oni objavljuju memoare ili analize.
Vojinović je rekao da u Američkom ratnom vazduhoplovstvu imamo nekoliko njih koji su potpuno odvojeno, ne da su analizirali 1999. godinu, već pričali o upotrebni nekih aviona koji su leteli, o raznim drugim aspektima tog bombardovanja gde su po dve tri rečenice pomenuli nešto vezano za Jugoslaviju, za 1999. godinu.
"Naši penzionisani oficiri su to čitali detljano, svu literaturu i autor je baš to uradio za četvrti avion B1B koji je možda izbačen iz upotrebe nakon svoje prve misije iznad SRJ i bombardovanja, kada je po komentaru Američkog vazduhoplovstva doživeo uadar groma, mada tu se možda desilo nešto drugo. Ono što je bizarno da su ti piloti dobili jako visoko odlikovanje za tu misiju, pa je malo čudno da se to dodeljuje za udar groma a možda je bilo nešto konkretnije", zaključio je Vojinović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.