Najradosniji hrišćanski praznik - Božić nas asocira na badnjak, česnicu, na toplinu porodičnog doma.
Međutim, poslednjih godina, ružan običaj postao je sastavni deo ovog praznika, naročito u gradovima.
Božić je jedan od najvećih verskih praznika, a tradicija obeležavanja puna je lepih običajakojih se mnogi u Srbiji pridržavaju.
Palimo badnjake, mesimo česnicu, spremamo pečenicu, uživamo u krugu porodice...
Ukoliko za to imate uslova, badnjak je potrebno zapaliti u čistoj peći kako bi se pepeo sačuvao na kraju.
Veruje se da vatra kojom se spaljuje badnjak donosi plodnost i pomaže svim članovima domaćinstva, ne treba je raspirivati duvanjem već pustiti da sama plamti.
Međutim, kada Božić prođe često smo svedoci tužnih slika: badnjaci leže bačeni po gradu, uglavnom kraj kontejnera i kanti za đubre.
Šta sa badnjakom posle Božića?
Kako je ranije za MONDO objasnila veroučiteljica Jelena Vujić, badnjak nikako ne smemo ostavljati na određenim mestima.
"Primetila sam te bačene badnjake kraj kontejnera u Beogradu, čak i u centru grada. Verujem da razlog nije nemar i lenjost onih koji su to učinili, već to da ne žele da njihov badnjak završi u đubretu", rekla je veroučiteljica.
"Badnjak bi trebalo da ostavite negde u prirodi, ali bez onih dodataka sa kojim se, naročito u gradovima, često prodaje na pijacama i u supermarketima. Dakle, skinite kesicu sa žitom, mali džak, na primer, i sve ostale inače suvišne dodatke, i zatim same grane i lišće ostavite u šumi ili u parku, ali ne na betonu, dva koraka od kontejnera, već zadenite, na primer, za neko drvo", dodala je..
Pišite nam u komentarima šta vi uradite sa neiskorišćenim badnjakom?
(MONDO)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.