Miletina buna, buna koja je izbila januara 1835. protiv kneza Miloša Obrenovića. Cilj bune je bio da se ograniči apsolutistička kneževa vlast. Oko 6.000 pobunjenika predvodio je Mileta Radojković.
Brojčano nadmoćniji pobunjenici ušli su bez otpora u Kragujevac. Poplašen pobunom knez Miloš je bio prisiljen da prihvati zahteve pobunjenika i da sazove narodnu skupštinu koja bi donela ustav.
Pobunjenici su se nakon toga razišli, a 15. februara 1835. donešen je Sretenjski ustav, kojim je ograničen knežev apsolutizam.
Prema Hatišerifu iz 1830. knez Miloš Obrenović je trebalo da deli vlast sa Savetom. Knez Miloš je neprekidno izbegavao da sprovede to u delo. Istaknuti činovnici i značajne narodne starešine, koji su predstavljali opoziciju Milošu tražili su da se uspostavi Savet kao organ, koji bi ograničio knežev apsolutizam.
Starešinskoj opoziciji postajalo je sve jasnije da knez izbegava da održi skupštinu koja bi izglasala ustav.
Drugi važan uzrok Miletine bune bilo je nezadovostvo naroda jer nije u potpunosti bio ukinut feudalni poredak.
Turski feudalizam bio je zamenjen srpkim polufeudalnim uređenjem.
Knez odlaže ustav
Organizator zavere bio je Stojan Simić. Srce pokreta činili su Avram Petronijević, Mileta Radojković, Đorđe Protić i Ranko Majstorović. Učestvovali su i Aleksa Simić, Milosav Slavković Resavac i Milutin Petrović Era.
Od kada su pridobili Miletu Radojkovića septembra 1834. otada počinju pripreme za bunu.
Knez Miloš je na Spasovskoj skupštini 1834. obećao da će sazvati skupštinu, koja će doneti ustav, ali kako nije imao nacrt ustava koji bi mu odgovarao odugovlačio je i odlagao.
Knez je bio svestan lošega raspoloženja, pa je najpre sazvao skupštinu na dan svetoga Save 1835, a onda je krajem 1834. odložio skupštinu do Sretenja. Ta odlaganja su ojačala strahovanje opozicije da će knez opet odložiti i tu skupštinu, a Stojan Simić je čuo od kneza za takvu njegovu nameru.
Sastanak zaverenika
Kod Stojana Simića su zaverenici došli do 12. januara 1835. na krštenje njegova sina, a na to slavnje su pozvali i kneginju Ljubicu i Mihajla Obrenovića. Kneginja je bila upoznata sa planom da se ograniči kneževa vlast.
Zaverenici su se dogovorili da milom ili silom nateraju kneza da prihvati ustav i da se ukine kuluk i objedini porez.
Odlučeno je da ako knez na Sretenjskoj skupštini odbije njihov zahtev da se tada pobune. Pratioci kneginje Ljubice su načuli nešto, pa je knez Miloš naterao Milutina Petrovića Eru da ispriča šta su se dogovarali. Era je onda obavestio zaverenike da je zavera provaljena.
Početak pobune
Pošto je zavera bila provaljena zaverenici su u strahu krenuli u akciju iako nisu izvršili pripreme. Miletina buna započela je 17. januara 1835, a vođa bune postao je Mileta Radojković. Mileta je kao veliki serdar rasinske oblasti uspeo da pobuni narod i da ga povede na Kragujevac. Jagodina je na taj način bila sedište pobunjenika.
Oko 6.000 pobunjenika okupljalo se od 17. do 19 januara u Jagodini. Krenuli su uveče 19 januara i 20. januara su se pojavili kraj Kragujevca.
Knez je imao nekoliko dana da se pripremi za obranu, ali pobunjenici su bili mnogo veća vojna sila od one koju je knez mogao da mobiliše. Knez Miloš se obeshrabrio i otišao je iz Požarevca sa namerom da napusti Srbiju, ali kasnije se pokolebao i vratio se u Požarevac.
Ulazak pobunjenika u Kragujevac
U susret pobunjenika izašao je knezu lojalan Toma Vučić Perišić sa 150 konjanika.
Vučić je pristao da bude posrednik između kneza i pobunjenika. Toma Vučić se složio sa umerenijom strujom pobunjenika da treba ograničiti kneževu vlast, ali naglašavao je da treba da se očuva kneževo dostojanstvo.
Pobunjenici su na taj način u dogovoru na miran način 20. januara ušli u Kragujevac. Vođe pobunjenika smestile su se u Sud naroda srpskoga. Tu su doneli odluku da sazovu skupštinu. Preko Suda naroda srpskoga pozvali su sreske starešine da povedu sa sobom 100-150 naoružanih ljudi u Kragujevac.
Pobunjenici su isticali da neće ići protiv kneza ili njegova imetka i porodice.
Zahtevi
Pobunjenici su sa naoružanim narodom postavili zahteve:
- da se uspostavi Savet i da se utvrde odnosi kneza i Saveta
- bezbednost života i imanja svih građana
- visina poreza, koji neće suviše opterećivati narod
Knez Miloš Obrenović je 22. januara prihvatio zahteve pobunjenika ali je tražio da se pobunjenici raziđu i da se sve rešava na Sretenjskoj skupštini.
Kneževi izaslanici su pred pobunjenike izašli sa predlogom da se raziđu čim se utanače pojedinosti oko ustava, a knez je obećavao da će dati ustav na Sretenjskoj skupštini.
Među pobunjenicima došlo je do neslaganja oko toga da li da se to prihvati, jer su se bojali kneževe osvete.
Ipak su se složili da prihvate takav sporazum, ali da budu spremni da se opet dignu na oružje ako budu izigrani. Pobunjenici su nakon toga napustili Kragujevac.
Posledice
Knez Miloš je, zaplašen bunom, odlučio da u Kragujevcu (tadašnjoj prestonici), izda novi ustav.
Dimitrije Davidović, knežev sekretar, morao je na brzinu da sastavi ustav.
Sretenjskim ustavom od 15. februara 1835. ograničen je vladarev apsolutizam i uvedena parlamentarna monarhija.
Vlast je podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Porez se mogao povećati samo jednom godišnje, uz saglasnost građana. Definisana je neprikosnovenost privatne svojine i jednakost pred zakonom.23) Kneževa prava su delimično preneta na Državni savet. Zbog pritiska velikih sila, između ostalog Turske, Austrije i Rusije, knez Miloš je kasnije rado stavio Sretenjski ustav van snage.
(MONDO/Srpska enciklopedija)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.