Istoričari ni danas nisu saglasni ko je bio, ni odakle je došao.
Car Jovan Nenad danas je više deo legende nego istorije. Kažu da je rođen u "godini zveri" i da je imao ogroman crni beleg koji mu se protezao celom desnom stranom tela.
A opet, možda je samo bio crnomanjast, pa je zbog toga dobio nadimak. Ipak, koliko god čudno zvučalo, njegovo carstvo bilo je stvarno – protezalo se na prostoru današnje Bačke, delovima Srema i Banata ili na prostoru koji danas poznajemo pod imenom – Vojvodina.
Od rane zadobijene u napadu iz zasede, 26. juna 1527. godine, nedaleko od Sente, umro je poslednji srpski car. On se nije zvao ni Dušan ni Uroš! Zvao se Jovan Nenad i vladao je malom, samoproklamovanom državom koja se prostirala na prostorima današnje Vojvodine sa centrom u Subotici.
Misteriozni "Crni čovek"
Vojska Sulejmana Veličanstvenog porazila je ugarsku vojsku u čuvenoj bici na Mohačkom polju 1526. Nakon toga, teritorija je podeljena između Turskog carstva i Hazburške monarhije, a preživele velmože svrstale su se uz dvojicu vođa – kralja Ivana Zapolju i kralja Ferdinanda.
Upravo u to vreme na scenu je stupio Jovan Nenad, misteriozni i danas skoro bajkoviti vođa Srba. Istoričari danas nisu saglasni ko je bio, ni odakle je došao Jovan Nenad. On je tvrdio da je potomak srpskih vladara, čak i vizantijskih careva, ali bilo je i onih koji su smatrali da je bio niskog roda.
Kako bilo, Jovan Nenad se pokazao kao veoma dobar zapovednik, koji je sa jednom četom Srba, odmah posle Mohačke bitke proterao Turke iz Bačke i zagospodario nad ovim područjem kao i delovima Banata i Srema.
Mali između velikih sila, izgleda da mu nisu nedostajali megalomanski snovi – svoju nezavisnu državicu proglasio je srpskim carstvom, a sebe carem. Za sedište svoje "imeprije" izabrao je Suboticu.
"I za ono vreme, novi vladar je bio misteriozan čovek. Podanici su ga nazivali car Jovan Nenad, a izvan srpskih sredina bio je najčešće spominjan kao 'Crni čovek' zbog crne pruge u širini jednog prsta koja mu se pružala od desne slepoočnice pa sve do stopala", ističe istoričar Dobrica Jovičić i dodaje da je jedinom dokumentu koji nam je ostao iza ovog neobičnog čoveka on potpisan kao "Jovan od Boga poslani car".
Ovo nije bila jedina neobičnost novog vladara. Jovan Nenad je živeo asketski – priča kaže da je spavao samo dva sata, a da je sat provodio u molitvi. Propovedao je i proricao i mnogi su mu dolazili kao svetom čoveku. Po svedočenju jednog njegovog savremenika "Srbi su mu hrlili kao novom svecu i samom proroku".
"Malo njegovih proročanstava je ostavilo do naših dana, ali je svakako najpoznatije ono o tome da će Turci propasti. Jovan Nenad je sebe želeo da prikaže kao oružje božje i da, u atmosferi sloma i očajanja, borbu protiv Turaka nametne kao jedinu opciju", objašnjava Jovičić.
Narodne legende i veru u novog velikaša podgrevalo je i predanje da je rođen u "godini zveri" – 1492. godine od kada svakog trenutka može da nastane smak sveta.
Narod ga je voleo, ali ne i druge vojskovođe
Sa Jovanom Nenadom ostale srpske velmože i despoti uglavnom nisu htele da imaju nikakve veze, a interesantno je da o ovom čoveku nema pomena ni u letopisima iz onog vremena.
"Bilo je to doba kada se za prevlast borio veliki broj despota. Većina njih bila je potpuno nevažna. Ugari su ih koristili za svoju ličnu korist, a oni su pak brinuli samo o svojoj ličnoj koristi. Pojava Jovana Nenada zato je nekima od njih smetala više nego neprijateljima jer su u situaciji u kojoj je svako brinuo samo za sebe, odjednom pojavio čovek koji je govorio o zajedničkom otporu i ujedinjenju", smatra Jovičić.
On dodaje da postoje indicije da je Jovan Nenad uzeo titulu cara baš da bi se razlikovao od tih drugih, gramzivih despota.
Jovan Nenad se pokazao kao dobar vojskovođa. Oscilovao je između Zapolje i Fendinanda i koristio ih bar koliko i oni njega – u borbi protiv jačih Turaka kojima je njegovo "carstvo" bilo prvo na udaru.
Od trenutka kada je Jovan Nenad stao iz Ferdinanda, Zapolja je na njega slao jednu vojsku za drugom, ali ih je "car" sve pobeđivao, istina uz velike gubitke.
Na putu do Ferdinanda sa čijom vojskom je trebalo da se ujedini, Jovana Nenada je smrtno ranio jedan Zapoljin pristalica. Ovo je bio i kraj njegove male države, a za dugi niz godina i snova o oslobađanju Srba od turske vlasti.
"Otac" savremene Vojvodine?!
Danas, car Jovan Nenad više je deo legende nego istorije. Ipak, ima onih koji njegovo "srpsko carstvo" smatraju začetkom onoga što danas znamo pod imenom Vojvodina.
"Nazivati Jovana Nenada 'ocem Vojvodine' svakako je malo preterano, ali je istina da se njegova država prostirala upravo na prostoru ove srpske pokrajine. On je prvi došao na ideju da na prostorima južne Ugarske stvori zasebnu slovensku državu. Ovu ideju kasnije će preuzeti svi srpski vojvođanski prvaci iako niko od njih Jovana Nenada neće pominjati kao preteču", zaključuje istoričar.
Da posvedoči i podseti na ovu neobičnu istorijsku ličnost u Subotici je Jovanu Nenadu u dva navrata podizan spomenik – prvi je 1941. godine srušen od strane mađarskih okupatora, a drugi, podignut 1991. i danas stoji na gradskom trgu. Na njemu piše: "Tvoja je misao pobedila".
(Mondo/Opanak)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
