Đorđe Joksimović je kao razlog zbog kojeg su mu deca pre pet godina oduzeta naveo loše materijalno stanje i nedostatak posla. Budući da je naknada za hraniteljsku porodicu 50.000 mesečno po detetu, a socijalna pomoć 20.000 za troje dece, mnogi su se zapitali zbog čega isti novac država ne isplaćuje biološkim roditeljima i time ne reši problem bez oduzimanja.
Kako iz Centra za socijalni rad u Kragujevcu potvrđuju za MONDO, po zakonu se deca ne mogu oduzimati od roditelja i premeštati u hraniteljske porodice zbog siromaštva, odnosno loše materijalne situacije, i tvrde da tako nije bilo ni u ovom slučaju. Psihijatrijski problemi, zavisnost ni mentalno oboljenje nisu dovoljni da se nekome deca oduzmu, pošto je u medijima i to navedeno kao mogući razlog za oduzimanje dece porodici Joksimović, tvrde u Centru.
U obzir se uzima niz faktora, a da li se pravilno postupilo u slučaju Đorđa Joksimovića, trenutno proveravaju viši državi organi, ministarstva i Zaštitnik građana koji kontroliše postupak.
Đorđe Joksimović već godinama pokušava da vrati svojih troje dece koji su smešteni u hraniteljsku porodicu i zbog toga je pokrenuo postupak kontrole pravilnosti i zakonitosti rada kragujevačkog Centra i resornog ministarstva.
"Zaštitnik građana je počeo kontrolu pravilnosti postupanja ovog centra i zatražio uvid u sve spise predmeta. Mi smo dostavili dokumentaciju i i dalje svakodnevno radimo na tom slučaju, idemo u redovnu posetu deci Đorđa Joksimovića, jer to su naše redovne aktivnosti“, kažu za MONDO iz Centra za socijalni rad u Kragujevcu.
Nije po metodologiji, po zakonu i ne može biti razlog oduzimanja deteta bilo čija materijalna situacija, pa tako nije bilo ni u slučaju Joksimovića, tvrde u ovoj instituciji.
"Stambeni i materijalni status se uzima u obzir, ali to ne može da bude razlog za premeštanje u hraniteljsku porodicu. Kada je samo materijalna situacija problem, postoje različiti načini kako se pomaže roditelju. To su renoviranje kuće ili stana, stalna novčana pomoć, dodaci i pomoć pri zapošljavanju. To su mere kojima pokušavamo da pomognem u tim slučajevima“, kažu iz Centra za socijalni rad.
U medijima se pojavila informacija da je u slučaju porodice Joksimović značajna bila i psihijatrsijska procena.
"Ipak, ni to nije razlog za oduzimanje dece. Čak i ako neko ima bolest zavisnosti, ako je duševno oboleo, niko nema pravo da zbog toga oduzme decu. U takvim slučajevima se prvo procenjuje da li je ta osoba spremna da svoje stanje stavi pod kontrolu, da li postoje teže posledice tog stanja i još mnogo drugih stvari“, kažu iz ove institucije.
Napominju da se ova institucija zbog pažnje javnosti u slučaju Joksimovića nalazi pod velikim pritiskom , jer ovaj slučaj ima veliki uticaj i na druge predmete.
"Predstavljeno je tako da "teramo mak na konac", da se inatimo. Ali u ovom Centru radi 70 ljudi, uključio se prvi, drugi i treći sud, zatim ministarstva i Zaštitnik građana. Ne postoji mogućnost da će svi ti ljudi pogrešno da procene ovaj slučaj i da niko nije postupio dobro", kažu iz Centra.
Ministar za brigu o porodici i demografiji Ratko Dmitrović nedavno se oglasio povodom ovog slučaja.
"Ne oduzima se roditeljima roditeljstvo zbog siromaštva. Ako samo taj faktor postoji. Znači da je bilo nešto mnogo gore od toga što ja neću i ne mogu da kažem. Ko je oduzeo? Sud. Na osnovu onoga što je Centar za socijalni rad sa stručnim ljudima procenio kako ta deca i u kojim okolnostima rastu", rekao je Ratko Dmitrović.
Snežana Paunović, psiholog zaposlen u centru za socijalni rad u Beogradu, objašnjava da je u slučajevima kada se deca oduzimaju najvažnija procena stručnih ljudi.
"Materijalni status nije sam po sebi problem, ali najčešće povlači za sobom niz drugih otežavajućih stavri. Tu se pre svega misli na alkoholizam, zanemarivanje, zdravstvene probleme, nesposobnost za rad. U centrima nažalost postoji mnogo slučajeva kada materijalna pomoć ne pomaže, jer se situacija ponovo vraća na staro, pa na kraju deca budu premeštena kod hranitelja", kaže Snežana Paunović.
Davanje novca kao socijalna pomoć roditeljima nije dovoljno, već je potrebna edukacija kako bi se sprečili disfunkcionalni odnosi u porodici.
"Novac za obuku hranitelja mogao bi da se koristi za obuku roditelja koja bi bila obavezna. Kada bi se novac koji se daje kao nadoknada hraniteljima za izdržavanje bio preusmeren na smeštaj, zaposlenje, psihoterapiju i savetovanje roditelja, verujem da bi rezultati bili mnogo bolji. Treba nam sistemsko rešenje", smatra psiholog.
Trenutno, više od 6.000 dece u Srbiji živi u hraniteljskim kućama. Razlozi koji dovode do toga su grubo zanemarivanje potreba dece, fizička i zdravstvena zapuštenost, ostavljanje dece bez nadzora odraslih, isključenost iz obrazovanja, izloženost fizičkom, emocionalnom, seksualnom ili porodičnom nasilju, različitim oblicima zloupotrebe roditeljskog prava, kada se deca podstiču na prošnju ili krivična dela.
U ovakvim sluačjevima, organ starateljstva reaguje po službenoj dužnosti i privremeno smešta dete i bez saglasnosti roditelja, ukoliko proceni da to stepen ugroženosti deteta u porodici zahteva ili da će ostanak proizvesti trajne negativne posledice. Ove situacije se razlikuju od odluka vezanih za delimično ili potpuno lišavanje roditeljskog prava roditelja dece, koje isključivo donosi sud, na osnovu pokrenute tužbe za zaštitu prava deteta.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Budite bolje informisani od drugih, &a target="_blank" href="