Dok se cela Srbija tokom godine borila sa korona krizom, Albert i Laura imali su samo jednu želju – da se izvuku iz siromaštva i da im prva prilika da rade i zarađuju ove godine ne bude uskraćena.
Albert (19) i Laura (16) od malih nogu posećivali su Svratište za decu. Oboje iz problematičnih porodica, živeli u ekstremnom siromaštvu, bez osnovnih uslova za život. Zahvaljući pomoći iz Svratišta, oboje su počeli da rade u Kafe baru 16 u Cetinjskoj ulici u Beogradu, kako bi imali od čega da zarađuju za hleb.
Ovaj mladić i devojka ispričali su za MONDO svoju dramatičnu i tešku priču, punu trauma i loših iskustva. Ipak, sve vreme su zadržali osmeh, koji pokazuje da su ipak ostali isti kao svi tinejdžeri na svetu i jedino što žele jeste da se druže, rade, zaljubljuju i dobiju samo jednu šansu za normalan život, koju sigurno neće propustiti.
Laura je odrasla bez majke koja je umrla kada je bila beba. Kako kaže, odgajili su je otac i maćeha, koji nisu uvek bili blagonakloni prema njoj.
"Ono malo što smo imali, otac je davao drugoj deci. Nikada nisam imala sigurnost u porodici i ne znam ni šta to znači. Znam samo da ću se izvući, da ću zaraditi dovoljno da uvek mogu da kupim hranu. Zato sam upisala frizersku školu, ovde učim da radim kao konobarica i želim da jednog dana imam svoj lokal, zaista verujem u to“, priča šesnaestogodišnjakinja.
Albert je dečko koji je takođe odrastao na uilici i zaposleni u Svratištu su ga prvi put videli kada je prodavao maramice i cveće, sa samo pet godina.
"Odrastao sam u Svratištu i to mi je mnogo pomoglo. Majka mi je završila u zatvoru, otac nas je odveo u neformalno nasilje. Morao sam da prosim za hranu i za to vreme kao dete doživeo svašta – tukli su me, pljuvali, govorili najstrašnije reči... Kada su mi ponudili da naučim da radim u kafiću kao konobar, odmah sam prihvatio“.
Kako objašnjava ovaj mladić, od tada se sve promenilo i on se oseća drugačije. Mnogo je naučio, napredovao i upoznao drugačije ljude koji se prema njemu ophode sa poštovanjem.
"Ja sada kao da sam neki drugi Albert. Kada idem ulicom, niko me čudno ne gleda. Naučio sam ovaj posao, nemam tremu kada donosim piće, naplaćujem, kada me neko nešto pita. Ovo mi je potpuno promenilo život. Siguran sam da bih inače zauvek ostao na ulici", priča za MONDO ovaj tinejdžer.
Dušan Jordović, menadžer Kafe bara 16, kaže da su deca koja dolaze iz Svratišta mnogo zrelija, zahvalnija i svesnija toga šta život sa sobom nosi, nego većina njihovih vršnjaka.
"Mnogo toga im je nedostajalo kroz odrastanje. Niko nije mogao da ih nauči nekim stvarima dok su bili mali, jer detinjstvo praktično nikada nisu imali. Ali zato mnogo bolje procenjuju ljude, brzo reaguju, imaju brze reflekse i spremni su na sve. To je psihologija koju niko od njihovih vršnjaka sigurno nema i to im je praktično pomoglo da prežive“, kaže Dušan za MONDO.
"SANJAM DA SAMA KUPUJEM DA JEDEM I DA IMAM SVOJ LOKAL": Deca iz Svratišta o prosjačenju, životu na ulici i odrastanju
Ipak, zbog pandemije korona virusa i skraćenog radnog vremena, ovaj kafić i svi zaposleni u njemu susreli su se sa brojnim problemima.
"Zbog korona virusa došli smo u posebno tešku situaciju. Ovo je praktično socijalno preduzeće, koje je dva meseca bilo pod ključem. Mnogo troškova i rashoda dovelo nas je u tešku finansijsku situaciju. Dobili smo pomoć države u vidu minimalca, ali to, međutim, nije bilo dovoljno", objašnjava Dušan.
On podseća da je Centar za integraciju mladih koji je inicijator ove ideje, zapravo organizacija koja već 15 godina inicira, sprovodi i podržava odgovorne društvene promene. Bave se prevencijom, zaštitom i unapređenjem položaja dece i mladih koja su uključena u život ili rad na ulici i onih koji su u riziku da to postanu.
Svratište za decu je licencirana usluga organizacije Centar za integraciju mladih, koja trenutno radi sa 369 korisnika.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Budite bolje informisani od drugih, &a target="_blank" href="
