Regresivni dug za vlasnike vozila bez polise osiguranja naplaćuje se iz kompletne imovine, kaže generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije Duško Jovanović.
Pripadnici MUP-a u prethodnih petnaestak dana gotovo svakodnevno otkriju i spreče bar po jednog vozača iz Srbije da svojim vozilom, koje nije registrovano i nema polisu osiguranja, pređe granicu i uđe u drugu državu.
"To je rezultat akcije pojačanih aktivnosti policije u cilju otkrivanja prekršaja upravljanja vozilom nakon isteka registracione nalepnice. Za otkrivanje onih koji to čine policija koristi kamere za video-nadzor saobraćaja u gradovima, na auto-putevima i graničnim prelazima, kao i kamere na patrolnim vozilima.
Najsrećniji zbog toga što su otkriveni treba da budu upravo ti vozači, koji su svojim neregistrovanim vozilom i bez polise osiguranja probali da izađu iz Srbije. Suština je da vlasnik takvog, neregistrovanog vozila kojim je nezgoda izazvana postaje regresni dužnik i da sam plaća, iz svog džepa ili iz svoje imovine, kompletnu pričinjenu štetu", kaže Duško Jovanović.
Kolike štete mogu da budu?
"Višemilionske. U najboljoj situaciji kada nije pričinjena velika materijalna i nematerijalna šteta, minimum nekoliko hiljada evra, pa preko nekoliko desetina hiljada evra ili znatno više od toga, jer je naknada oštećenim licima u većem delu sistema zelene karte znatno viša nego u Srbiji. To se posebno odnosi na nematerijalne štete, odnosno povrede, ali jasno je i da je popravka štete na vozilu znatno skuplja u inostranstvu nego kod nas. Postoje države u sistemu zelene karte koje nemaju nikakvih ograničenja, odnosno nemaju limite za isplatu naknada po osnovu saobraćajnih nezgoda. Naknade štete u tim državama su, iz našeg ugla, enormno velike.
Kakva je situacija u Srbiji, da li i kod nas vlasnici neregistrovanog vozila sami plaćaju pričinjenu štetu?
"Apsolutno. I po našem zakonu, motorno vozilo koje učestvuje u javnom saobraćaju mora da bude registvovano i da poseduje polisu osiguranja. To je obavezna polisa koja se koristi za naknadu štete pričinjene trećim licima. Ako vozilo nije osigurano, štetu plaća garantni fond pri Udruženju osiguravača Srbije, ali je krajnji platilac vlasnik tog vozila, kao regresni dužnik. Šteta može biti materijalna i nematerijalna, u zavisnosti od toga da li je u nezgodi bilo povređenih ili je pričinjena samo šteta na drugom vozilu ili nekom objektu".
Da li je moguće da se izbegne obaveza plaćanja te obaveze, tj. regresnog duga?
"Ne, to nije moguće. Ako dogovor sa regresnim dužnikom nije moguć, pokreće se sudski spor koji po pravilu ide na štetu vlasnika neregistrovanog vozila. Tada se na osnovni dug dodaju kamata i sudski troškovi, što dodatno podiže ukupnu sumu koju treba platiti. Iako je naknada štete u inostranstvu znatno viša nego kod nas, dužina sudskih sporova u Srbiji dovede skoro do istog iznosa. Dug može da dostigne nekoliko desetina hiljada evra."
Iz čega se naplaćuje toliki iznos?
"Šteta se naplaćuje iz kompletne imovine vlasnika neosiguranog vozila - plate, penzije, pokretnih i nepokretnih stvari, potraživanja i druge imovine kojom raspolaže ili koju će tek steći , tj. naslediti. Ovaj dug jednostavno nije moguće izbeći."
Koji je najveći dug koji je neko platio po ovom osnovu?
"Jedan od najvećih dugova prema Udruženju osiguravača Srbije premašio je iznos od 100.000 evra posle šestogodišnjeg sudskog procesa. Dužnik koji je pričinio štetu neosiguranim traktorom, bio je primoran da proda kuću i imanje da bi podmirio štetu, ali ni to nije bilo dovoljno. Sve to je moglo da se izbegne kupovinom polise osiguranja za traktor, koja košta svega nekoliko hiljada dinara."
(MONDO/Kurir)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.