12. februara 2003. godine, brzinom svetlosti prvo je Srbijom a potom i Evropom odjeknula vest da je izvršen atentat na tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. Na njega je pucano ispred Vlade Srbije u trenutku kada je izlazio iz službenog automobila.
On je brzo prevezen do Urgentnog Centra međutim, malo kasnije podlegao je povredama.
Za atentat na njega, u maju 2007. godine, pravosnažnom presudom na ukupno 378 godina zatvora, osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija, Zvezdan Jovanović kao i još desetorica saučesnika, dok su dvojica vođa zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum ubijeni u policijskoj akciji. Ipak, uprkos osuđujućoj presudi izvršioca, politička pozadina ubistva kao i njegovi naručioci i dalje nisu otkriveni.
Na Đinđića je pucano iz zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14. Sa prozora kancelarije broj 55, koja se nalazi na drugom spratu zgrade, pucao je Zvezdan Jovanović pripadnik Jedinice za specijalne operacije, resora državne bezbednosti.
Tokom suđenja za ubistvo premijera, Zvezdan Jovanović je objasnio poslednje momente pre nego što je ispalio da hica:
"U zgradu odakle je pucano ušli smo ja, Aleksandar Simović i Ninoslav Konstantinović, koji je nosio kablove i farbu. Jurišić je čuvao parking-mesto ispred zgrade, i kada bismo mi dolazili, on se sklanjao. Dolazili smo "pasatom" koji je vozio Vlada Budala... Tog dana u sobi smo sedeli i čekali. Pušio sam cigarete "davidov" i pikavac ugasio u jednu kutiju u džepu. Moguće je da mi je neki pikavac ispao sa strane. Telefon je bio kod Ace i javili su da Đinđić dolazi. Preko prozora smo stavili jedno šareno ćebe. Sedeo sam na stolici, cev je virila kroz prozor i nisu me mogli videti. Iz automobila je prvo izašao momak iz obezbeđenja i izneo štake. Đinđić je izašao, bio je čudno okrenut, nekako sa strane", rekao je Jovanović.
Objašnjavajući detalje ovog zločina, Jovanović je rekao da, iako je prvi metak pogodio Đinđića, ispalio je još jedan da kako bi potvrdio da ga je ubio.
"Prvi metak ga je pogodio, a drugi sam ispalio da potvrdim pogodak. Nisam hteo da pogodim tog momka iz obezbeđenja. Nisam imao vremena da Đinđića gađam u glavu. Bio je zaklonjen. Nisam video gde su odletele čaure, a tražio sam da ova dvojica zapale kancelariju. Pušku sam predao Aci.
Nosio sam pištolj, utrčali smo u automobil i otišli na predviđeno mesto, u neki stan iznad Autokomande... Osećao sam da će sve biti otkriveno. Čim su me pozvali na razgovor u policiju, sve mi je bilo jasno. Ubistvo bi bilo nerasvetljeno da sam ja organizovao ekipu, a ne ovako kako je urađeno, sa ološima i kriminalcima. Znao sam čim me je Legija uvukao s onim kretenima", zaključio je Jovanović.
Zoran Đinđić, prvi demokratski premijer
Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu.
Bio je doktor filozofije, kao i suosnivač i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke, predsednik Vlade Republike Srbije (2001.-2003.) i gradonačelnik Beograda (1997.). Bio je prvi premijer Srbije posle pada Slobodana Miloševića, predvodnik mnogobrojnih protesta protiv njegovog režima, i učesnik njegovog svrgavanja 5. oktobra 2000. godine.
Đinđićeva vlada bila je proevropski orijentisana, zalagala se za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i u tom preiodu, sudu je izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
(Mondo)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.